Zora

3 0 Р А

305

Р ОБОЖАВАЊУ РгЊА И РгЊИШТА Извадак из: Упоредне Старославенске Митологије, с обзиром на народне обтаје и старе народне пјесме. — Др. Никола Гржетић (СВРШЕТАК) Како су се народи ирозивали у старом пијеку од обоокавања огња и својих дједака. Ш лизу града Баку наХвалинском " Језеру има, како је познато, и пч ^'данданас рушевина старих Партијских храмова и манастира,гдје је горио и гдје и сада гори цјечни огап>. Ту је сама природа научила човјека да обожава ватру, јер је у њој видио велику божанствену снагу и вјечитост, а то је и био разлог обожавања ватре у онијем странама. И у старих Прасловена налазимо обожавање ватре и вјечни огањ. Око Хвалинског Језера, нарочито на сјеверној и западној страни, становали су већ од непознатих времена Прасловени (Ути 1 ) а с тога им је и вјечни огањ био у части, а и име овог језера (Хвалинско Језеро) подсјећа нас на древно обожавање ватре и на обредне славопјеве богу Огњију. У Московљана налазимо и огњенога бога Хрса или Хоршу 2 ). Оличавали су га биковом главом и роговима, човјечјим трупом и говеђим папцима, у слици пунскога Баала, а то им је био по свој прилици „вишњи волотчок" 3 ) Обожавали су га све до IX. вијека, а тако и жену му Биозуну у слици рогате !) Ути, по свој прилици каснији Анти и Банти (Венти). 2) Хорша или Горита од гор-втБ — горјети од аријског корјена ^каг, прасл. ^ћаг — жарити, сјајити. 3 ) „Вишњи волотчок" је данас мјесно име на Поповој Гори, некад ВиЗшит топз у Тверској Губернији, тамо, гдје су у вријеме Херодота у V. вијеку пр. Христа становали Прасловени Будини.

краве. Пред Хоршом је пламтјела вјечна ватра а од тога је и богу име. Од Хрса потјече и наш Кријес^) а и разни обичаји поштовања ватре, како то видјесмо напријед. Рекосмо да Московљани обожаваху Хорша у облику рогата бика и Биозуну у облику рогате краве. Но откуда Старословенима та божанства ? Тешко је на то одговорити. Али кад видимо да су Пунци у своје доба имали на сјеверним обалама Црнога Мора своје насеобине 5 ) као што Тир 6 ) на данашњемДњестру,ондаје веомамогуће да су они тамо проширили и своју вјеру. Тир је била насеобина од пунскога града Тируса. Тирани и Сидонци су често пута чинили пустоловске походе чак до Урала, тражећи тамо бакровину, коситар, сребро и злато, а тако и до Балтијског Мора тражећи јантар и тргујући њиме. Они су јамачно распростирали међу Сарматским народима и своје поштовање Баала а временом се то семитско божанство увријежило и у прасловенским племенима, ма да су они то исто божанство могли упознати непосредно и од Вавилонаца (Бел-бог Белита). Ово мишљење потврђује нам и стара вјера Московљана премабогињи Биозуни коју су држали женом Белбога. Ову су богињу оличавали главом рогате краве као што је била Исида у Мисираца, Балтис у Пу-

4 ) X, мијења се каткад у К. (Упореди Христос и Кристос). 5 ) Моуегз: Бге РћЗшмег II. 295—297. 6 ) У старом вијеку игЂз Тугаз на ријеци Тиру (данас Дњестар). 3