Zora
4*
3 0 Р А
355
лугџија, (вјесник), како ђевојачкој, тако и младожењиној кући и каже, да се вјенчање свршило, за које добије од дјевојке дар (муштулук) чеврму, а од младожење бакшиш у новцу. III. СВАТОБИ. Од стране младожењине урече се и дан сватова. У очи тога дана буде у младожењениној кући породични савјети, на који се искупи сва ближа акреба (својта, родбина) његова, те изберу: ђевер-башу ђеверове, јенђије, (јенђе) селам-агу и старог свата. Ови се сви изаберу готово од својте младожењине. За ђевер-башу и ђеверове изаберу се браћа и рођаци младенчеви. За јенђију једну, буде изабрана невјеста, или стрина, тетка и т. д., а другајенђија буде обично слушкиња или која сиромашнија комшиница. Селам-ага је старији човјек, јаран младожењевог оца (стрица и т. д.). На дан поласка искупе се сви сватови у кућу младенчеву, одакле пођу. Из младожењине куће шаље се комора која носи дјевојци двоје хаљине: једне су свилене, а састоје се од кратке антерије, јечерме, димија, прекривача и жутих чизама. Друге су златне и састоје се од друге антерије, јечерме, прекривача и папуча. За обоје хаљине шаље се још и доња рубенина: гаће, кошуља и домбак. Прве хаљине служе за пут, а горње за оправу. На комори се још шаље из младожењине куће сепети (2 велике кошаре) череза (суво грожђе), кна, (боја за руке и ноге) и један комад црвена свилена платна, за тим једну пасму ланених и једну свилених конаца, и један мосур златних. Ово иде за сватовима и гони један кириџија. Сватови као 'но ти сватови. Попијева се танко гласовито, а пушке попуцкују! Еј, завали, док их бјеше! IV. ДОЧЕК СВАТОВА ДЈЕВОЈАЧКОЈ КУЋИ. Пред сватове изиђу до изван вароши, ако је младожења из другог мјеста а ако
се дјевојка удаје у истом мЈесту до пред кућу, дјевојчини рођаци, браћа и комшије. Ако су пак свати из другог мјеста, те кад требају преноћити, онда се сватови раздијеле и оду једни у куће дјевојачких рођака или сусједа, који су се за то већ прије припремили, а у дјевојачку кућу, дочека их пјесма скупљених дјевојака из родбине и комшилука дјевојачке ■ куће. Пјесма је та: Сунце јарко на заходу Хоће да зађе, Наша Ајка') у походу, Хоће да пође. Хеј наша Ајка у походу .... хоће да пође. (Потоњи стих је рефрен који се отпјева послије сваке строфе). Уставља је мила мајка, Да још не иде; Богме хоћу, мила мајко, Бит ми не море. Хај, богме хоћу, мила мајко, Бит ми не море. Ја ћу млада са сватовим, Лијепо ми је! Наша Ајка у походу, Хоће да иде, Уставља је мили бабо, Да још не иде, итд. Овако се припијевају сви чланови породице из које се удаје дјевојка. Ова пјесма тече кроз цијело вријеме, док су сватови у дјевојачкој кући. Чим се сватови намире, јенђија захтијева од дјевојачке матере да јој изведе дјевојку обично ријечима: „Дај нам, изведите оно, по пгго смо се довде замучили, да видимо, јесмо ли се имали рашта замучити!" На ово се дјевојачка мати учини, као да и не чује, те док јенђија понови исте ријечи по трећи пут, сада она намигне на двије младе жене, које су за тај случај ту. Ове жене су обично жене браће дјевојачке, ако их има, и ако су ови већ ') Или како већ било име дјевојци која се удрје.