Zora

Бр. I.

3 0 Р А

Стр. 23

да се он налазаше код свога побратима, Порче од Авале, на домак града Биограда, на домаку Саве и Дунава. У збирци народних пјесама Косте Хермана има двије три пјесме, које или пјевају непосредно о Ђерзелез-Алији или га само помињу као јунака, споредно у пјесми, који чини поједина витешка дјела, или уздиже понос свог народа. Тако у првој пјесми (I. књига стр. 3—25). Кад су Босанци отишли у Цариград, цар је посматрао поједине босанске јунаке па кад је дошао ред на Ђерзелез-Алију: Цар угледа Ђерзелез-Алију, Вас у ср.чи и чистому злату, Па је опет царе упитао: „Ко је оно на коњу дорату?" „Оно, царе, Ђерзелез-Алија А Алија од Босне даија!" Исто тако и у пјесми IV. страна 73. пјева се, да је Ђерзелез из Сарајева. Тамо се пјева како је Вук Јајчанин оплијенио Сарајево, погубио старог Јакуб-пашу и заробио Ајку, сестру Ђерзелез-Алије. Међу тим ту се не десио Ђерзелез, јер раније бјеше отпшао побратиму Порчи од Авале. И пјесма VIII. на страни 114. налази Ђерзелез-Алију као босанског јунака, овом приликом у Травнику, сједи уз кољено Хаџи-Ћуприлићу. Све наведене пјесме сматрају Ђерзелез-Алију као Босанца, а понајвише као Сарајлију. Али има доста пјесама, које га чешће налазе у близини Саве и Дунава, или у Подунављу. Тако виђамо га често гдје одлази своме побратиму Порчи од Авале као у горе поменутој пјесми из Вукове збирке. Тако и у оној пјесми из збпрке Косте Хермана „Ђерзелез-Алија и Вук Јајчанин" пјева на једном мјесту (стих 115—125) како пише пашиница (жена Јакуб-паше старог) некаквоме ХајдукХусеину, своме милоснику, па, поздрављајући га, зове га себи: „Селам Хусу, а поздравље Вуку. Кад ви књига шаровита дође, Подигните силовиту вгјску, Па ви хајте шехер Сарајеву,

Турцима сам вакат ухватила, У Турке је болест ударила, Ево паше, хаста на конаку; Овђе нема Ђерзелез-Алије Већ отишо Шумадији равној .. . и Али коме ? То се види ниже, из исте пјесме (од стиха 185 па даље). Кад се Алијина сестра видјела на невољи да се мора предати, она напише књигу свом брату Алији, али нема књигоноше: Док долеће птица под пенџере Ал то соко, птица Алијина. Кад внђела птицу на пенџеру, На грло јој књигу објесила, Па замоли птицу на пенџеру, Да је носи Шумадији равној На Аваљу до Порчине куље. „Ту ћеш наћи мог брата Алију . .." Осим овнх пјесама у збирци С. МилутлнотФа на страни 268. под бр. 148. налази се једна пјесма под именом „Герзелез" у којој се пјева како је лов ловио Бановић Секула поред Саве а крајем Дунава а како је ловећи чуо из магле која је иала над околину густа као облачина гдје некакав добар јунак виче: „Није л' мајка родила јунака, Да он мени до Дунава дође, Да ми русу посијече главу, Јер сам јунак остарио љуто, И мени је живот омразио, Ко учини то велико добро, Код мене ће шићар шићарпти, Добра коња и боље оружје." Секула чује вику невољна јунака, почека док се магла не дигне н дође до Дунава. Кад тамо: Он находи невољна јунака На обали те воде Дунава. Бојно копље у земљу побио, И за копље коња привезао Добра коња него уковита. Турчин јунак, тер је и клањао, Секулу се по лош учинио, На њега је ђога нагонио, Те му добра коња дохватио, С њим одлази уз воду Дунаво, Турчин њему не био мукает Док свршио намаз по закону. Кад свршио намаз по закону Поче ћерат пјешице Секула И овако њему довикује: „Стан Секула, жалосна ти мајка!