Zora
5
Бр. I.
3 0 Р А
Стр. 33
писало много; највише у Чеха а за тијем у Руса. Осим тога је и год. 1895., приликом саме прославе, писано о Шафарику врло много, а од свих најновијих радова заузима највиђеније мјесто дјело проф. Конст. Јиречека под натписом Р. Ј. §а?апк ше7л Лћо81оуаш. Знатне су такођер радње и других словенских научника као што су у Чеха: Хануш, Влчек, Брандл, Јоз. Јиречек, Војт. Шафарик и Масарик, а у Руса: Лавров, Кулаковски, Котљаревски и Ал. Ник. Пипин. Покрај тих су радња од врло велике важности, нарочито по биографију, писма Шафарикова којаје гшсао знаменитим људима свога времена Колару, Палацком, Погодину и Бодјанском. Покрај тако богате грађе и литературе за биографију и научни рад ШаФ. српскоме књижевнику није било тешко написати српску биографију ШаФ. Он је требао бити само еклектик, врпједна пчела, која ће из свега овога сакупити сок. Томић је извршио тај посао врло марљиво. Из његова се радајасно види да је познат (оспм неких изузетака) са цијелом литературом која говорп о Шаф. Он ју је ваљано и зналачки употребио и пружио нам опширну, темељну и лијепу ШаФ. биографију. Он је при својој радњи имао пред очима само потребе српскога народа, који је до данас слабо познавао човјека који први ствара српску научну књижевност. Томић и сам вели да за научни словенски свијет није створио овом биографијом ништа ново, јер се послије споменутих радова и не би могло у томе послу нешто ново створити, али, апстрахујући словенски научни свијет, Томић је учинио српској књизи велику услугу саставив овако исцрпан и опширан рад о Шаф. животу. Пз ње ће моћи сваки Србин тачно упознати племениту душу, дивни карактер и гвоздену стрпљивост при научном раду овога великог и мисаоног Словенина. Још ће га више сви поштовати кад виде, с каквом је вољом и одушевљењем дошао Шаф. међу Србе, с каквим је уживањем радио у богатој научничкој ризници Фрушкогорских манастира, какве је материјалне оскудице и Физичка растројења стојички трпио међу маленим народом српским и ако га је раширених руку чекала моћна Русија. Томић је раздијелио свој рад на пет дијелова. У првом се говори о младости Шаф. (114-126.)-, у другом о његову бав-
љењу у Јени и Пожуну (126-138.); у трећем о бављењу и раду у Нов. Саду (138-174.); у четвртом о бављењу и раду у Прагу (174-205.); у петом о животу и раду од год. 1848, у напријед све до смрти Шаф. год. 1861. (205-233.) Дикција је Фина и елегантна, па се за то и чита овај рад у сласт, као какав роман у коме је главни садржај научничка слава а онда истом животне патње великог словенског спна испод татранских висова. Подиже вриједност овој биографији још и то што се Томић дотакао и растумачио све културне и политичке прилике онога доба о коме говори у своме раду. У расправи „П. Ј. Шафарик и српски језик" (стр. 85-112) приказао је проф. Р. Врховац Шаф. као лингвисту. Да се бави словенистпком као науком, први је потакао Шаф. Добровски својим дјелом: 81ау1п. Под утицајем Добровскога стоје из почетка и Шаф. и Копитар и ако се касније обојица удаљују од њега и надкриљују га. Тај се утицај Добровскога може дакле само констатовати, али су у ствари оба ова словенска научника автодидакти. И ако је ШаФ. у цјелини свога рада више литерарни исторпчар него лингвиста, ипак је неоспорно да он спада међу прве лингвисте свога доба а и каснијих времена. Љубав се за том граном словенистике појавила у Шаф. свакако у Нов. Саду. Близина је Фрушкогорских манастира са својим неоткрпвеним литерарним благом породила у ШаФ. жељу да те књижевне драгоцјености истргне из заборава, а та је управо жеља стварала од њега мало по мало лпнгвисту који је ту своју способност показао најбоље у дјелу ЗегМзсће Безекбтег (1833. год.) Пзузев у неколико Рајића и Соларића морамо ШаФ. сматрати првијем, који уводи српске књижевне старине у науку, и то у озбиљну лингвистичку и историјску науку, јер ни један од учених Срба онога времена осим Вука није имао ни дара ни смисла за озбпљну науку о језику. Осим тих књижевних старина српских употребио је Шаф. у овом свом дјелу све оне тековине које су имале утицаја на словенистичку науку и које су долазиле из Нземачке и Русије: историјску словенистику (Востоков), историјску граматику (Грим) и у неколико компаративну филологију (Боп). Шаф. говори о српском језику са историјског гледишта, те је тиме