Zora

Стр. 54

3 0 Р А

Бр. II.

лио мејдане, као што се по народу пјева и приповиједа. 4. Личности и јунаци, с којилш Ђерзелез-Алија долази у додир по иароднол1 предању. — Као год што је случај са другим јунацима наше народне појезије, тако је и са Алијом. Пјесме, које пјевају о њему, тако исто и приче, пуне су анахронизама. По пјесмама и приповијеткама видимо, да Алија долази у додир са српским хајдуцима, као са Старином Новаком, Дели-Радивојем, Новаковић Грујом. За тим са Краљевнћ Марком, Војводом Милошем, Бановић Секулом, Сибињанин Јанком, ЗмајДеспотом Вуком, браћом Јакшићима и Тукулија баном. Од турских јунака и знаменитији личности помињу се уз Тзерзелеза у народним пјесмама и предањима Гази Хузрев-бег, Хајдар-алај-бег, бег Љубовић, Порча од Авале, некакав хоџа Ћуприлија, у Сарајеву, Дакуб-паша, босански везир и т. д. Кад се узме да су горе поменуте личности у разна времена живиле, које раставља једне од других по читаво стољеће, онда ће се лако појмити, да је у народној појезији и Ђерзелез оне исте судбе, које и многи други јунаци. Нећу се овдје обазирати на све гори поменуте јунаке, али поједина предања навешћу ради лакшег схватања онога, што доцније дође. На прво мјесто изнијећу једно предање о односима између Краљевића Марка и Ђерзелез-Алије. Да видимо како су по народном причању постали побратими. Краљевић Марко усни да му посестрима вила за руку доведе некаквог Турчина, па му рече: „Чујеш Марко, ово је Ђерзелез-Алија, побратими се с њиме, јер је бољи јунак од тебе". Марко се пробуди, сједне на постељу и стане љутит мислити, који ли је то бољи јунак од њега. Зарекне се да га тражи, нађе и с њиме да окуша срећу јуначку. Сјутра дан рано повиче на слуге да му коња спреме. Узјаха и пође по бијелом свијету тражити, ко је тај, што је бољи јунак од њега. Исти такав

сан усни и Алија, па и он пође тражити свог побратима Марка, али не на коњу, но се обуче у дервишко одијело и пјешице пође. У путу стигне још два дервиша, који истим путем гредијаху у истој намјери. Алија се не каза ко је, али им исприча, шта је у сну видио н рад чега ре на пј ^ т кренуо. Она му два дервиша рекоше да су псто тако и они уснили и да се један од њих зове Порча од Апале, а други Торак Алија. Саставши се тако, крену се сва тројица једним'пољем. У даљини опазе гдје се диже прамен магле од прашине са земље. Они, гледајући ту маглу, настављаху даље свој пут. Облак од прашине све им ближе долажаше, док из магле испаде чудан јунак на шареном, плаховитом коњу, којега од .силног зора бјеху бијеле пјене попануле. Јунак добро оружан повика из грла јуначкога : „Уклон'тг се до три дервишине, Да ва.ч Шарад не учпнм квара!" Чувши то сва три дервиша, уклоне се двојица с пута, али Ђерзелез остаде на средини: Опет викну јунак са Шарина: „Уклони се гола дервишино, Да ти Шарац не учинп квара!" Дервиш иђе, ништа не помега. Ражљуги се Краљевићу Марко, Па потеже челикли наџака, Да удари голог дервишину, Ал' се дервиш хитар догодио Наџак му је на руку дочеко И оте га из Маркових руку, Па га баци у зелену траву. То је Марку врло тешко било, Па потеже перна буздована, Да удари голог дервишину ; Дервиш топуз на руке дочека Па и њега у траву бацио. Тако исто прошао је Марко и са својом ћордом. Кад је то видио Марко одјаше од Шарина и позове дервиша да пију вина, па онда да мејдан подијеле. ДервинГ пристане, па кад се вина понапију скоче на ноге лагане па се ухвате у кости јуначке и Марко заморен силном дервпшином ви-