Zora

Стр. 162

3 0 Р А

Бр. V.

м

УИКЗА '— Јоћп 1л1М)оск —

Музика је један морални закон. Она даје природи душу; крила мислима, полета уобразиљи, дражи тузи нашој, веселости и живота свему. Она је основана реду, она уздиже лијеноме, праведноме и доброме. Она је невндљиви облик ових, али за то ипак, она очарава, опија и овјековјечава. Платон

Ч узика Је, у извЈесноме по^^гледу, створена и прије по7^\ј аве човјекове; а глас је, од како се јавио, био увијек извор мелодијама. Првобитну музику покрива густи мрак. Употреба нота много је доцније дошла на свијет него ли писменост; о томе се проналаску врло мало зна. Што се тиче музичких инструмената вјероватно је, да су пронађени прво инструменти у које се удара да би се звук произвео, па онда они у које се дувало у истоме цил^у, и, најзад, су пронађени инструменти са жицама. Дакле, прво је створен бубањ, па Флаута, па лира. Спор између Марсијаса и Аполона представља, како се обично мисли, борбу између лире и Флауге; Марсијас заступа примитивну свиралу, а Аполон брани лиру. Лира побиједи и даде полета гласу: музичкоме звуку, који: „Поста из људскогадаха, — нађе, прије него и један други звук душу нашу." О поријеклу музике разнесе историје казују. Једна стара грчка прича казује, да су цврчци, прије појаве Муза, били људски створови. Кад се Музе. појавише, људи, опијени радошћу, толико пјеваху, да заборавише јести и пјевајући помријеше од глади. Њихова тјела претворише се у цврчке, и добише моћ да пје-

вају дању и ноћу, не знајући за глад ни жеђ, проносећи Муза славу, којом их пјесници на земљи ките.' Други причају опет, да је Питагора, шетајући једнога дана, и размишљајући о постојању правила, којем се слух наш покорава, као и остала чула, — прође поред једне ковачнице и опази да су четири чекића, ударајући о наковањ, давали врло хармоничне звуке. Он измјери сва четири чекића и нађе, да им је тежинау сразмјери овој: првоме шест, другом осам, трећем девет, а четвртом дванајест. Кад је то пронашао, Питагора узе четири жице исте дебљине и дужине, за сваку од њих привеза поједан терет горње тежине, и констатова да су жице одавале исте звуке као и чекићи, т. ј. кварту, квинту и октаву до најнижег тона. 2 Макар како да је музика постала, лира је, но свој прилици, имала у прво вријеме само четири жице. Терпендре је додао, вели, још три, а пошље и осму. Кинези означавају ноте ријечима или почетним словима. Најнижа се нота зове Кунг или цар, као основа свију осталих; друга се зове чанг или први министар; трећа се зове иоданик ; четврта дрзкавни послови; пета небссно огледало. П Грци су дали свакој ноти њезнно име. За сада још није нигдје нађен какав примјер грчке или римске музике, па чак ни примјерак примитивне хришћанске музике. Тако зване грегоријанске ноте измишљене су тек на шест стотина година пошље смрти Грегоарове.

1 Платон. Ј Сгстез!;.