Zora

Бр V.

3 0 Р А

Стр. 163

У манастиру Сен-Гал-у постоји један примјерак Грегоарова Аншифонер-а, кога је око 780 године компоновао један пјевач, кога је папа послао Карлу Великоме да реФормише музику на сјеверу; у томе рукопису су ноте означене знацима од којих су, мало по мало, све данашње ноте произашле; у прво вријеме су оне биле исписане на .једној линији, а пошље су додате остале. Најстарији музички комад за више гласова јесте једна пјесма за четири лирина гласа: Љетио је насшало, која је, како се држи, из 1240 год., а чува се и данас у Британскоме Музеју. Енглези имају, што се тиче музике, доста заслуга. Владика СенДавидски, Жиро од Кенбрија 1186 год. вели: да Бретонци не пјевљ^/ у унисону као у осталим земљама, него у партијама. Тако, да кад се пјевачи скупе, као што је то обичај у ових људи, ви ћете чути толико разних начина пјевања колико има пјесника. Један од млетачких посланике на двору Хенриха VIII, говорећи о музици по црквама енглеским, вели: „на службу божју одговарахз^ к Р а љеви пјевачи, чија је пјесма прије налик небесној него људској; они не пјевају као људи, већ као анђели." Др.Бирни тврди, даЕнглези треба да се поносе Пирселовом музиком толико исто, колико и дјелима Шекспира као драматскога писца, колико Милтоном као епским пјесником, колико Локеом као метаФизичаром или колико и Њутоном као философом и математичаром. ГТирсел је умро млад, а на надгробноме му споменику стоји онај чувени натпис: „Овдје почива х\нри Пирсел; он остави овај свијет да замјени другим, светим и јединим гдје може његову музику други надмашити"

Херодот нам прича, да је, за све вријеме свога бављења у Мисиру, чуо само једну пјесму, и та једна бјеше жалостивна. Па и писцу ових редова ово се догодило. Сета је, изледа, битни елеменат музике, па према томе Џесика није сама, која вели : „Ја никад весела нисам слушајући веселе мелодије 1 ." У историји о музици можемо наћи врло занимљивих анегдота о околностима под којима су извјесна дјела компонована. Росини прича да је увертиру за своју Сагга 1,а&уа писао онога дана када је она представљана. Директор га је био затворио на тавану изнад Скале, под надзором неколико машиниста, који су бацали кроз прозор рукопис, табак по табак. За Тартинија вели се, да је своје најбоље дјело, Ђавољи трилер, написао у сну. Росини прича сам да је пјесму за хор Са твога звјезданога ирага, овако написао. У писању умочи, случајно, перо у једно стакбце са медецином у мјесто у мастионицу: „То направи мрљу коју хтједох осушити пјеском, поспем ноте овим, и од мрље се створи један разрешавајући нотин знак, који ми сугерира одмах идеју да к мол преобратим у к дур , и тако она мрља учини те је мој комад имао великога успјеха". Има многих други врста музике које, и ако не заслужују баш то име, могу прибавити извјеснога задоволзства. За ловца лавеж паса често је музика, коју не би ничим замијенио. Грактање вране, о коме се често говори као о нечему без сваке љепоте, често има пријатнога дејства успомена неких ради. У природи постоји музика: као пјесма тица, шуштање лисја, жубо-

1 „Млетачки трговац" Шекопиров.