Zora

Стр. 312

3 0 Р А

Бр. VIII.— IX.

4 ,Г I ј$_ т _

ш т ^ I 1 I

-ј> I I I

■^ц џ "угл џ 'у.л џ чпл у у %'.»> у '-у.л џ -< К ? 0 Н1Л к к н

ч4у Т

Књижевност -« С Л 0 В Е Н С К А »> С р п с к а Одговоре српских књижевнпка на наша питања престадосмо добијати. Не примисмо их до сад онолико колико очекивасмо, то констатујемо жалећи искрено. Рачунасмо са много више готовости оних које за одговор умолисмо, када отворисмо у нашем листу ову неоспорно интересантну а тако исто врло корисну рубрику, која се у нас Срба јавља први пут. Ово, држасмо, да је најзгоднијн начин да се измијењају мишљења, која би о главним питањима натле књиге рекли своје, а све то укратко, без много труда — навађајући само она своја увјерења која су већ стечена, која су утврђивана сваким даном и која ваља само да се побиљеже на хартију и да нам се пруже. То би био предмет дискусије свих оних који се баве књигом; а о пошљедицама те јавне ријечи, тијех без сумње разноликих мишљења о истим стварима, не може се сумњати. Сума свијех одговора, гезише, био би један сат на ком би се видило вријеме у нашој књизи одређено руком најпозванијих. — Досадањи одговори нису то исцрпли све; у то смо увјерени и ми и они који одговорише, а и они који не одговорише. Напомињемо да смо, док почесмо износити, примили само од неколицине, а својих молба и питања посласмо на тридесет адреса. Сви други чије би нас мишљење тако интересовало, на жалост не учинише то ; чак нам не одговорише на гшсма. Ми овим понављамо своју молбу, дозвољавајући себи да речемо у интеј>есу српске књиге. Није касно послати ни сада, ни још за коју недјељу. — У свесци за овом излазе одговори г. Свете М. Јакшића. Нова књига нјесама. Богдан Р. Милановић, млади пјесник српски из Петровца (Босна) јавља, да је наумио издати нову књигу својих пјесама, која ће носити наслов Крајишкиње. Пјесама ће бити до 75 од којих су неке штампане у разним српским листовима, као: „Бранкову колу", „Бос. Вили", „Зори", „Искри" и „Лучи". Цијена 50 новч. Краљевско Српско Народно Нозориште у Биограду, издало је недавно свој Позортини годишнак, сезона 1898— 1899. Цијена?

0 устанку Срба, у Банату, 1594 године, с нарочитим погледом на савремене прилике у сусједним земљама, историјска студија Јоп. Н. ТомиЈм (оштампано из извјештаја гимназије Краља Александра I. за 1898 — 99. год.) Биоград. Штампано у државној штампарији Краљевине Србије. — Ову лнјепу књижицу топло препоручујемо. У 13. и 14. броју „Нове Искре", завршена је интересна студпја Павла Поповића Српски комади - у К. С. Нај>. Позоришту. Сваки, који иоле водп рачуна о напретку српскога позоришта, треба да прочита ову студију. Нред Косовом, биљешке Зарија Р. Поповића, из доба 1874—1878 год. у Срем. Карловцима Српска манастирска штампарија. — Из „Бранкова Кола" писац је оштампао ове биљешке у засебну књигу од 128 страна. У њима је изнио своје успомене, као Гњиланског учитеља, пред и за вријеме првог и другога српско - турског рата. На прост па ипак врло лпјеп начпн описује нам он оно потајно одз г шевљење подјармљених Срба пред ратом њихово тврдо надање у ослобођење, ону радост и весеље, срећу и задовољство при уласку српске војске и ону очајничку тугу при изласку њезину; а тако исго описује, и разна насиља и зулуме (а и неке врлине) турске, док су ратови трајали. У томе и јест сва љепота ових биљежака и оне ће се свуда, са особитим интересом читати. Једино, што би смо моглп замјерити писцу то је, што оне прве биљешке све до 25 стр. није сасвим избацио из ове књиге, пошто, по нашем мишљењу, немају никакве везр са осталим биљешкама, те тако кваре хармонију, која је сваком дјелу неопходно потребна. Осим тога, жалимо на њега, што нам неке ствари још мало боље разјаснио није н. пр. зашто је хаџи-Стојко затворен, па још од Срба?..и т. д. Но ово су ногрјешке, које се }'вијек лако могу поправити, те кад књига доживи друго издање (а то јој од срца желнмо) надамо се, да их не ће бити. Невјерна жена, комедија у три чина, од Тзура Шпадијера. Шгампано у Српској Штампарији у Загребу. — Смијешно је како неки људи, сасвим смјело и без зазора, издају своје књиге, а да никога паметнијега не запитају : да ли је та ствар за јавност и може ли се штампати ? И писац ове књиге, од тих је људи, Што је утратио толико времена и