Zora

Стр. 396

3 0 Р А

Бр. ХП.

гом, него жене? Осим тога што већ од природе има у њих радиности; оне сукао створене за бригу са ситницама и за штедљивост, па за благу рјечитост. А могу ли се мушкарци надати икаквој сласти живота, кад им је огорчана најтјеснија веза, брачна веза ? Жена, ако је поштена, лијепа, образована, њежна и духовита, по свачијем је суду најдивнији створ на свијету! Жена је јунак, јер она умије да трпи. Мушкарци су кукавни борци, јер они своје болове тек бјеснилом умију да утишају. Они се рву у борби живота, као да су на каквом мосту, с којега све, што им се противи хладнокрвно строваљују у црни понор, а у најгорем догађају узимају гроб за заштиту против удараца живота.Жене имаду веће болове

од оних, ради којих гшачу. Жене из љубави црпе сву племенитост свога срца. За оне, које љубе, блага је као голубица и побожна као светитељка. Ако се деси у погибељи, онда ће њезин бистри ум за драге своје измудрити помоћ с оштроумљем змије, а њезино слабо срце браниће с јунаштвом лавице." Американке су у модерном боју за женска права првакиње. Сила „друштава", „заједница", „савеза" и „задруга" показују нам „што жена може". Најновије им дјело јесу „ клубови матера". Ту се састаје мјесечно четрдесет матера и вијећају о срећи и спасу својих милих, куће своје, дјеце своје, по оној „више очију, више види". Модерна је жена овоме вијеку надјенула име: „феминални вијек" . . .

Већ први зраци сунца Љубе ти чело бело, А ти се у сну смешиш, Надање моје цело. Устани, чедо, горе, мајка ти песму пева; дозива зору, сунце, и сузе горке лева.

Пирот.

Ј1 У стани, чедо, горе, / већ зора шири крила, птичице већ се буде; устани, надо мила! Та ти се увек будиш Пре овог времена, у крилу мом те чека зорица румена. ПЈто си ми хладан тако ? Нашто ти очи склопљене? Ја ћу те дахом грејати . . . Расклопи руке скрштене. Па зар ничега нема, Да ми те, чедо, пробуди, отвори очи склопљене погледај — зора руди! Отвори очи, чедо, прекини мртве снове. Погледај, надо мила, материн бол те зове.

Јела Снасић