Zora

Стр. 20

3 0 Р А

Бр. I.

али су обећања остала празна. Неодлучност Али-пашина много је нахудила Крајичницима. Омер паша је савладао устанак и прогнао многе босанске бегове у Цариград и Малу Азију, гдје су већином оставили своје кости. Але Кедић је био сретнији од других вођа; њему Омер паша опрости с погодбом да не устаје на оружје против Султана и његовијех наредаба. Како је Омер паша имао намјеру да рати на Црну Гору, одузме оружје свијема Србима православнијем и католичким у Босни и Херцеговини у један дан 1852 год. Зупчани, Крушевичани и Драчевичани нијесу дали своје оружје. То је прави узрок и озбиљни почетак устанка зубачкога, који прихвати Л. Вукаловш доцнији војвода. ') Тај покрајински устанак херцеговачки претворио се је у гериљу. Неки пут притајао би се као да га нема, па би опет букнуо, кад би Турци почели да се рогуше. То је турску војску у Херцеговини и послије рата с Црном Гором 1852 и 3 год држало једнако на ратној нози. Доходили су међу устанике изасланици мостарских конеулата нарочито инглескога да се обавијесте шта захтијевају устаници. Доходили су и царски комесари из Цариграда да испитају узроке устанку и обећавали устаницима и оно што нијесу тражили, само да се умире и оружје положе. Сви су се враћали празнијех руку, јер су устаници знали да Порта не извршује обећања, па су за олакшице тражили гаранцију од конзула великих сила. Најпослије дође Омер паша (сердар екрем) у Мостар 1861 год. којему је придодана међународна ко-

Ј ) Вид. Племе Зупци и војвода Лука Вукаловић у Зори, св. за јануар 1898 год.

мисија, објави у почетку неколике олакшице устаницима између онијех које су тражили. Шта је преговарано тада између устаника, Омер-паше и комисије није овдје мјесто да се о томе пише. Само ћу споменути да се до мира није дошло. Омер паша заповједи Дервишпаши и другим командантима да с војском ударе на устанике. Међутим је Омер паша позвао и Алу Кедића да прибере најваљаније Крајичнике и да их доведе у Мостар. Кедић је без одгађања извршио ту заповијест. Кад је изишао пред Омер-пашу у Мостару, рекао му је: „АФерим, Кедићу, газио! ти си се прије десет година бунио и војевао против Султана, сада ваља да војујеш за Султана, ваља да растјераш с Крајичницима бунтовнике. Султан ће те богато обдарити." Кедић: „Хоћу, честити пашо; једва чекам да ударим на ону ешкију, да је растјерам и уништим, или главу изгубим. Кедић стигне с Крајичницима у Требиње у октобру 1861 год. Лука Вукаловић у договору с Дучићем спустио се је такође у октобру са Зубаца у Површ између манастира Дужи и аустријске границе. Довео је собом Зупчане, Крз^шевичане и Драчевичане. Само један дио оставио је на стражама између Зубаца и Требиња. Вукаловић се је улогорио у Сливници. У Требињу је заповиједао војском Мехмед паша и потчињени му Махмуд ггаша. Дуго се је спремао да удари на Дужи; али Вукаловићев долазак у Површ помрси му комбинацију. Вукаловић и Дучић уговорили су : ако Мехмед паша з^дари на Дужи, да Вукаловић притече упомоћ; ако би пак ударио на Вукаловића да му Дучић притече у помоћ.