Zora

Стр. 142

3 0 Р А

Бр. IV.

„л

??

V А I С I О N

а

КозетопсЈе!" Двије са свим обичне риЈечи али тим карактеристичније, кад се зна, да је њима један даровити дебитант, данас прослављени пјесник у културном свијету, посветио највећој својој л>убавп своје прво, онда најмилије, дјело, којим је хтио да удари темељ својој књижекној каријери. Дебитант је био: КовЂапЛ; првијенче: 1ез Копгапездиез; Роземонда: Госпођа Ростан. Зар то није за данашње равнодушно и конвенцијонално доба и сувише красно? Није ли то, да се за наше дане најобичније, а опет не вулгарно, изразим, баш пјеснички ? Имати комедију на даскама славног и озбиљног Молијеровог Дома, коју је СотПе (1е 1ес1;иге нашао веома красном, управо пребогатом лијепо цизелираним стиховима, и на томе изразио своје честитке младом писцу; први пут изаћи пред партер пун критичара са чича Сарсејем (Бог да му душу прости) на челу, са својим страховитим наочарима, па ни онда не заборавити на љубавна гукања. Јер док се комедија учила, Едмонд и Роземонда бијаху увијек заједно у Ггапсахз-у. Он предвођаше пробе, а она, скривена оном дневном позоришном помрчином, сјеђаше у партеру и рецитоваше тихо, врло тихо, стихови из драгогдјела, којег знађаше на памет, у исто доба кад то чињаше и Госпођица Ке1сћелБег^ у својој улози на позорници... Такав је био Ростан као почетник, а такав је и данас. Он и данас, након толико лаворика, заједно са својом милом женом управља репетицијама својих комада, а између чинова дошапне по коју ријеч из неисцрпног рјечника љубави својој Роземонди, као што их 8у1уеМе и Регсте!; једно другом под старим зидом шапућу. А и сиже у Романтичним људгша само је један доживљај њихов, само су мјесто ових красних стихова, који звуче као проза Маривоа, коју је Рењар у дванаесторце ставио, за љубавне разговоре

служиле чедне пјесмице из МизагМзез-г. (ово је хотимичан натпис!) и РГреаих- а. Ргреаих (Фруле) су Роземондине пЈесме, врло лијепи, пуни чудне суптилности стихови. 0 њима је Леконт де Лил рекао једном међу бесмртницима „да ти звуци фрула (р1реаих) имаду неки далеки одјек Мозартове флауте." Ето, то вам је Ков1;ап<1 пЦнпе. Такавје у обичном животу. Пјесник у јавности и у интимности. Отуда, јамачно, и долази, да он први, послије Ига, створи капитално дјело француске романтичне драме својим Сугапо АеВег^егас-оњ. Њиме је, као што је и сувише познато, Ростан постао преко ноћи славан. Истина, да га критика није престајала хвалити од премијере његових Копшпез^нез-а.. Његове Рггпсеззе 1огп1агпе и Ра ЗатагИате само утврђиваху мишљење, да се родио нов пјесник, који својом њежношћу у љубави, чешћом бадинеријом у стиху и стилу подсјећа на Мисеа, а снажним, вјештим до дрскости, манирањем александринца на Ига. Сугапо с!е Вег^егас- ом, најзад, дао је, и преко очекивања, најјаснију потврду о своме великом таленту. Ту се показао изобилан Фантазијом као романтичар, а обрадом Јак драматичар, попут Ига у својим драмама, гдје чешће граничи највећа трагика са комиком. Гледајући или читајући Сирана и нехотице се сјетите при којој, нагло створеној комичној сцени, четвртог чина Киу В1аз-а.. Нису то само духовите тираде, него праве ракетле досјетака, оног финог. неусиљеног француског есприта, које Гасконац Сирано, војник-књижевник огромног носа, раскошно разасипље. Али док се овдје дивите богатству духа, дотле вас до суза дира самопријегор и жарка љубав његова у трећем чину. Љубавни стихови, које он мјесто свога друга шапће под балконом лијепе Роксане, чине се да су задахнути душом Мисеовом: и ту Ј 'е смијех сузама овлажен, као на многим сличним мјестима у автора Рогепгассга.