Zora

40

Бр. VIII.—IX.

3 О Р А

Стр. 307

Односно значења пак, већина коментатора се слажу, дајеДанте хтио приписати једном српском краљу адултерацију млетачког новца; те неки држе, да оно та1е аддшв1;б значи рђаво је имитирао, рђауо патЂорио исти новац; други који претпостављају ћа У18к>, напротив држе да то значи, да га је рђапо прегледао, и зато рђагзо употребио. Па осим тога разна су тумачења и самог адвербија пгаГе. И овдје г. Брунели опажа, да се неће моћи утврдити прави смисао Дантеовог стиха, ако се прије не упознаде тачно историјски факт, о ком је пјесник мислио. Те поставља три историјска питања: која је то земља била Вазша — кога Краља рашког Данте спомиње — и како он та1е а^твЂб или та1е уМе калуп млетачки ; па овако разлаже: I. За вријеме Дантеово, како је италиска трговина тежила к Истоку, државе и народи балкански нијесу били тако непознати, као што би се могло на први мах мислити. Тако ондашњи писци често спомињу Казс1а — Рашку, и то доста тачно. На прилику, налазимо у „Сгоп. <1е1 Биоп весо1о", изданој г. 1733 у Фиренци, гдје један саотачаственик и савременик Дантеов, пошто је подијелио Јевропу у разне покрајине, овако пише о десетој: „Десета је Србија; зове се краљ рашки; христијани су, али се не покоравају римској цркви; имају краља, али немају велику државу." Па тако и Впвопе Да СгиБ1)10, пријатељ великог пјесника и као он прогнаник, у једном свом роману скоро сав призор у трећој књизи развија у Рашкој. Па овдје учени професор навађа даље оне доцније писце који су нетачно означавали Рашку, као и многе, који су је тачно означавали, као и многе документе савремене Данту. Отуда изводи, да је Рашка била дио српске државе и да краљ Рашије значи што и краљ Србије. II. На друго питање, ког је краља рашког Данте подразумијевао, коментатори или га не именују, или веле, дајето био

Урош, или мијешају разне краљеве у једној особи. Г. Брунели прије свега утврђује, како се из свега пјевања XIX види вријеме, у ком је тај рашки краљ владао. Јер као што сви владаоци и њихова дјела ту споменута припадају више XIV неголи XIII вијеку, да тако мора спадати у то вријеме и онај српски. Тако упадање у Ческу Алберта аустријског збило се г. 1304 — смрт Филипа Лијепог г. 1314 — Фердинандо IV Шпански краљевао је од 1295 до 1312 — Венцеслав III чешки од 1301 до 1309 и т. д. Ако дакле сви владаоци, које спомиње небесни орао, спадају више у XIV неголи у XIII вијек, с разлогом се може узети, да је и краљ Рашије из тог доба, и ако се варијанте а^швШ, ћа У1з1;о не односе на један ,факт строго из тог доба. Сад учени Италијанац испитује генеалогију српских краљева, те искључује првовјенчаног и Радослава, јер нијесу имали свој новац, Владислава I и Уроша I, јер су много удаљени од доба у којејеДанте Рај писао, и Владислава II, јер припада посљедним годинама живота пјесникова. Остају дакле Стефан Драгутин и Урош II Милутин; коментатори не познају првога, док тврде да је Урош Милутин назначен као фалсификатор неким млетачким документима. Први од тих докумената, који је био познат већ прошлог вијека Б. Нани-у ( Бе ЂиоЂиз ГтрегаГогит Казсгае миттгз, Млетци, 1750) и другим нумографима нашег доба, носи овај наслов: 1282 сНе III тап, т Мајоп СопкШо. Оио<:1 оШша1еа 1;епеаап(;иг тсИеге <1епапо8 ^говвов ге^18 Ках1е е1; в1хастпаге т Шуо 1(; о. V овом декрегу вели се .^иос! 1;епеап1 ;иг с1Шо-еп1 ;ег т<јшгете с1епагтв ге^ав Кавв1е копЂга&сЂоз по81;п8 уепе^в §го8В18, 81 а<1 еогит тапив регуепепп!;; е1; В1 регуепег1п1;, 1;епеап1;иг еов 1пс1с1еге. Е1: ропап1;иг отпез еатрвогев, е1: отпез НИ, 1;епеп1; в1 ;ае10пет т Шуоаћо, е1 еогит риеп а XII апшз вирга ас! васгатеп1;ит, ( ј и! ]пгр11гап1; ШИ^епкег ћопа П<1е ргеШс(;о8 <1епаг1оз; е1; 81 регуепегјп!; а<1 еогит тапив, 1;епеап1;иг еоа тс1(1еге. Е1: