Zora

Стр. 308

3 О Р А

Бр. VIII.—IX.

81 аПош' регзопе 1пуеп1;1 ЉегтЂ с1о ргесНсИв (Јепагив а XII кирга, <р1ос! Ша регвопа, сш јш г епћ Гиепп1, рег(1а1 с1есет рго сеп1;епапо <1е отпЉив, С|ие е1в 1пуеп1;ј Гиегап! с1е ПНв (1епаг118, е4 (1е1)еап1:. 1пс1(1! и т. д. У Љубићевој збирци докумената (1лвИпе и т. д. 2а^гећ 1886) овоме предмету односе се сљедећи: 1282. В1е XXIX ос1;оТзг18, т Мајоп СопвШо. Да се трговцима у Задру, Дубровнику, Драчу и Котору под заклетвом нареди: срп поп (^ећеап! <1исеге пес тШеге (1епаг1ов <1е Вгевсо тв11пс1воз \ г е,1 гир(;ов, е1; в! ћаБе1)ип(;, 1епеап1;иг 1рво8 1пс1<1еге ап1е^иат уеп1ап1; Уепе(;1ав т реппа <1есет рго сеп(;епапо. 1287. 1Ле XXIX ји1п, т Мајог1 СопвШо. В1е у^евгто попо ји1п сар1а Ги1(; рагв, ^иос! <1е1)еа(; с1ев(;тап ат!>аха1;ог ииив а<1 ге§ет Ках1е оссавмпе §говвогит соп1;гаГас1;огит пов1;г 1 в ^гозв1в и т. д. Вгевсо значи Брсково, гдје су се ковали онда српски новци. О овима грошима брсковским ^оворе два писма млетачка од 13 маја 1309, упућена једно српском краљу а друго консулима у Котору, у којима се говори, да су неки млетачки поданици, тамо оштећени рго во1Шз <ра1;иог тП1е уепе1;огит ^говвогит, примили у накнаду само 1200 гроша и то у стоци, која, кад се продала, даде тек урегрега Зе Вгезсоа VII сеп{., ез{ тпИо ттоггз ш1огГз ^иат зит позггг ^гоззг (1лв1;те цитиране). И ово питање о патвореним грошима даде толико после републици, да је ради тога установила нарочите званичнике под именом ОјЈгсГаГез ^гоззогит Кахге. Шгета што се данас не налазе документи, који су били у књизи МгзИ пе1 ЗепаГо , и што је од те магистратуре остало само име у каталогу под датом 1313—1316; јер иначе знали бисмо што више о овом питању. То је питање новом свјетлошћу расвијетлио г. 1893 Никола Пападополи у својој књизи: 1 ј 6 топе1;е (Н Уепема ЛевегШе е(1 Шив(;га(;е, уо1. I, гдје у СаргМаге Маззаггогит топе(е, налазимо: МССБХХХХ сПе XXIV Јипп V Ј бс П-

еИопе. Ог<Нпа1;ит Гш'1: рег (1от'тит (1исет е4 виит сопвШит т1пив (1е ХБ, сршс! отпев оШс1а1ев УепеИагит ав1гт|уап1иг е! 1епеап(;иг рег виа сар11и1апа отпев (1епаг1о8 ^говвов с1е Вгезсоа е! с!е Вавва е! аНат топе!ат Гас1ат а<1 81тШ1;и(Нпет поз1ге топе1е, поп 1за1;и(;ат 1п Уепеспв, с[ие а<1 еогит 1аћи1ав е1 оЖета регуепегт! рго вио оЖс1о, 1епеап1иг 1пе1<1еге 1о1ат и11га рег 1гауегвит. У другом декрету од г. 1294 посљедњег јуна било је одлучено: ^ио<1 отпез <рп ћаћећап! <1епапов ^говвов <1е Вгевсоа уе1 <1е Ва88а, 1епеап1иг еов рог1аге а<1 еесат 1пГга <Нев <рнп<1еС1т ровЦиат ћос Гиеп! в1п<1а1ит, е1 таввагН 1епеап1иг еов асмреге рго 1Љпв XI е1 во 1< Н 8 V тагсћат. 11ет 1еап1иг <Не11 табвагп всгЉеге 1ат рго<1е ^иат <1атрпит дио<1 ћаћећип! <1е 1рв18 (1епап1в; е1 отт ^итс1епа (1е1)еап1 с1аге т вепрНв (1отто (1ие1 е1 сопвШатв е1 сарНЉив с1е ХБ ргоЛе уе1 (1атрпит с|ио<1 т<1е ћаћеТзип!. Е1 81тШ1ег 1епеап1иг отп1 ^итДепа Гасеге ва1ит с1е ШсПб ^говв18, и1 роввН со^пове1 БопНав 1рвогит. Е1 а рге(Нс118 XV сНећив т ап1еа пи11ив Уепе1ив уе1 Гогепв1В 1п сНв1пк1и УепеПагит, ћос ев1 а Сгга<1о а<1 Сари! А^епв, аи(1еа1 а.се1реге уе1 с1ага Шс1ов оговзов п1в1 рго XXVIII с1епагНв с[иет1Ље! ^говвит. 11ет а ргеШсНв XV сНеТзиз т ап1еа с[шеитсјие ћађиеп! <1е рге<НсНв ^гоз1в рго XXVIII <1епагИв ипит, 1епеап1иг еов роз1аге а<1 сееат ех 1ипе ивсјие а<1 сНев VIII, е1 <1аге еов таввагНв; е! таввагН 1епеап1иг еов асс1реге рго Н1зг1В XI е1 во1Ш V тагсћат. Е1 ^шситсјие Гесеп! соп1га ргесНс1а уе1 аНсргос! ргесНс1огит, рег<1а1 III <1епапов рагуоз рго с[ио1Ље1; ^говво. Из ових докумената не излази, да је Урош Милутин патварао млетачки новац, јер се нигдје он не спомиње, него само да је република имала посла српским новцем од 1282 до 1316. Уроша Милутина за то именују коментатори, јер нијесу онда знали за другог владаоца српског, не познајући ни новчане установе српске, ни то да је заједно са Урошем краљевао од 1272 до 1316 његов брат Стефан Драгутин Сријемски.