Zora

Бр. I.

3 0 Р А

Стр. 37

може рећи, да већином дају класична дјела и творевине чувених модерних компониста, као и то, да једна од њих, Краљ. Опера, даје насладе отмјености, публици извјежбаног слуха и финог укуса, а друге двије, Ноиа Краљ. Опера и Нозоригите Џ&џџда (зап. краја Берлина), широј публици, народу, дотле се за позоришта може рећи, да дају дјела од сваке руке и. да служе свакдашњем човјековом расположењу: класична драма, трагедија и комедија, — савремена драма и савремена комедија без духа, с отрцаним вицевима, према старим са грађом „опет то, али мало друкчије", циркуске игре еп отапс1е 1 :епие у форми мелодраме итд., једном ријечју, какојечовјек расположен, тако може да нађе забаве свом духовном стању. Од позоришта, у којима се одиста његује драмска умјетност, одликује се, сјем Краљ. Позоришта, које увијек стоји на висини свога положаја, Лесингово Позориште. То је омање, лијепо позориште с изврсним репертоаром класичних дјела и модерних писаца, и са добрим глумачким снагама; у њему увијек гостује прва њемачка глумица, умјетница Агнеш Сорма, о чијој ћу вам игри, употребив прилику њезиног гостовања сад у фебруару мјесецу, нарочито писати. За тим Њем. Позориште Оскара Блументала и Густачза Каделбурга, за које се може рећи да највише даје комаде тих својих газда; Шилеро-во Позортшпе, које лијепо приказује дјела патрона свога имена и дјела Гетеова, Шекспирова и француских класика; и Берл. Позориште, које нам ту скоро, поред многих других лијепих ствари, узе да приказује Бјернзоно-во вјерско-социјално позор. дело Изнад наше моћи. Него, што је интересантно, ријетко ћемо видјети да се на њем.позорници представља какво боље руско дјело; ма да се јављају кад и кад нека лошија дјела савремених француских, енглеских и италијанских писаца. Да ли је томе узрок врло велика плодност данашњих њемачких драмских писаца, чије умотворине ријетко да имају

неке драмске вриједности и трајности, или је чвор у разлици карактера словенског и германског народа, не може се поуздано потврдити. Јер, док руска проза, роман и приповијетка, ствара читаву критичку књижевност код Нијемаца, дотле се о руској књижевности за позоришне даске само кад и кад чује неколико ријечи. С тога сам тако и радознао, како ће њемачка публика да прихвати Толстојево Царстко мрака, која ће се ових дана приказати у Њем. Позоришту. . Остала позоришта приказују сваке сезоне по два-три комада, обично новитета, којима је сиже ништа а предмет говора,разговора и пјесме: — свашта, развој пак: никакав.Посјета је у тим позориштима врло добра, јер у њих привлачи публику прост сокачки виц, који кад и кад својом духовитошћу натјера и стид код гдедалаца, но који, обично, дуго не траје. Писци ових модерних њемачких мелодрама, „шала с пјевањем и играњем", надмећу се просто, ко ће да покупи више баналних вицева и ко ће их боље и згодније да утрпа у разговоре. Човјек нема шта да се чуди, кад тек искрсну на позорници неке деведесетдевете личности, које својом игром иначе никакве везе немају с главним приједметом (ако га тј. некад може бити!), само због тога, да избаци неколико бургија. Кључ љубаки, Проба љубапи, Данашње бкене, Данашњи амор, Једна помамна ноћ, Пропаст Бугарске (лађе тога имена, не државе!) итд. то су натписи модерне њемачке комедије и водвиља, који, се сада налазе у најљепшем цвијету. Разум је замијенила пролазна, савремена тактика, духовиту и веселу шалу разуздан виц, љепоту елеганција; а што се држи за паметно, почива на варљивости и несигурности. Ово мало ријечи о позориштима ове велике, свјетске вароши, средишта свега културнога живота њемачког народа, рекох једино с тога, што ћемо ево кроз кратко вријеме гледати у једноме од њих чувену драму великога нашега пјесника, кнеза Ни. коле: Балканску Царицу. Али не у руху