Zora

Стр. 178

3 О Р А

Бр. У.

као драму сматрао. А Његош га је унео, и строго пазио да га одржи (истина је и то, у осталом, да гаје на свој начин схватио 1 ). Призори у Вијенцу не дешавају се по разним крајевима Црне Горе или бела света, и ако је то њиховој садржини могло одговарати, него само на једном крају, на Цетињу и околини. Сва је радња пренесена на овај крај; и она чак која се ту није десила представљена је призором који се на Цетињу дешава. Долази н. пр. нов везир у Подгорицу; Његош не наслика везира у Подгорици, него доведе кавазе његове на Цетиње. Драшко иде у Млетке: Његош не да слику Млетака и Драшка у њему, него врати Драшка на Цетиње да тамо прича шта је на путу видео. Удаје ријечки кадија своју синовицу на Ободу: Његош не стави Обод као место сцени, него доведе, под згодним изговором, свате на Цетиње. Убију Турци Батрића у Бањанима: Његош не представи да се сцена у том селу дешава, него доведе, и то чак из Цуца, Батрићеву сестру на Цетиње да туна ову смрт одплаче. Позавади она баба три племена која далеко од Цетиња живе: не начини Његош призор у којем од оних места где та племена живе, него доведе и бабу и сва три племена на Цетиње, да ту буде суд. Бије се Мандушић по целој љешанској нахији све до Љешкопоља: не узме Његош ни једно место из те нахије као позорницу овога боја, него врати Мандушића (опет са згодном мотивацијом) на Цетиње, а чак са Мораче. Сва је радња доведена на Цетиње и ако је на неколико разних места природно могла бити. Његош је, у том смислу, одиста извео је-

1 Није Његоги сматрао да је, за јединство места, потребно да се радња дешава само на једном малом, строго ограниченом простору, у једној соби на пример. Он је мало слободније то замислио: довољно је и кад се све на једном крају дешава, Он је узео као место цетињско поље, а и околину: Ловћен и Црквине (тројичанска скупштина) и манастир цетињски (заклетва, у капели манастирској; бадње вече и ново лето, у одајама манастирским).

динство места у Вијенцу 1 . То сведочи да је он своје дело као драму рачунао. То у исто доба потврђује дајеВијенац драма. То још, додајмо узгред, приближује Вијенац грчкој драми, јер је у овој нарочито пажено на јединство времена. Са грчком драмом има, у осталом, Вијенац још сличности. Најпре у колима. Кола, исгина, нису чиста коггаја хорова у грчким трагедијама, али је Његош ипак на ове могао мислити кад је кола писао. Кола су самосталнија обрада хорова, и Његош је можда мислио да хорове треба у нечем изменити, али је сигурно држао и то да њих треба у драму унети. Тако су и Француски драматичари 16. века држали, и уносили хорове одиста. После, Вијенац, има сличности с грчким трагедијама и у томе што није подељен у чинове: ни ове, то је познато, немају те поделе. Уз то, и оно што Његош не представи бој него доводи гласника да да извештај, и то је једна позната особина из грчке трагедије. И тако даље. "Роећ 1аигеа1иб — УА ј Г. ВгаМ ^ванични дворски пјесник британске др^ жаве опет је тако силно у свој рог дунуо у славу британскога оружја, да нам је слободно мало се дуже с њиме забавити. Не можда, што би његово сликовање или личност његова сама по себи могла кога на то потаћи, али он је већ стекао „ловорику", те би дакле требао

1 Францески је, видели смо, констатовао у Вијенцу јединство места. Он је тврдио још (и то смо такође видели) да је и јединство времена одржано. Ту је, међутим, очевидно погрешио: радњаВијенца збива се у времену од Тројица до нове године (моменти: Тројице, Госпођина, бадње вече, божић, нова година). — Францески, у осталом, каже да се сцена на Црквинама (тројичанска скупштина) дешава на Божић! Он је и иначе некритичан: попа Мићу зове стално џоп Мујо, итд.