Zora

35*

Бр. VII.

3 0 р А

Стр. 271

школа. 5. Талијанска литература: Мирандолина од Голдонија и Госпођа од Шалана од Ђузепе Ђакоза. 6. Шпанска литература: У долини од Дон Анхела од Гимера (писано је каталонски, али је на шпански превео чувени шпански драмски писац Дон Хозе Ечегарај). 7. Скандпнапска литература: Апети и Габриел Баркман од Ибзена. 8. Грчка литература: Пастири од Карамиле. — Сви ови пријеводи припремљени су и управа мисли, да их по могућности износи на позорницу, али то не значи, да ће она искључити и друге ваљане ствари, које би се у току сезоне појавиле. Од музичких ствари управа припрема ове године да изнесе Бизеову оперу Кармен, а од оперета Лутку. * Крајем прошле сезоне приказивала се Једанаеста запотзест, чешка шаљива игра у три чина од Фр. Шамберка на биоградској позорници и толико је успјела, да је била и први комад садање сезоне. Шамберк је плодан чешки писац шаљивих игара без великих литерарних претензија. Он хоће само да насмеје и разгали позоришну публику и то му сјајно полази за руком. Ваља знати да је он и сам веома омиљен комичар и његове веселе игре гледају се радо у његовој домовини. Изгледа, да ће се одомаћити и код нас, јер управа биоградског позоришта спрема за репертоар други његов комад Налацкона улица 27. Његови се комади одликују пријатним хумором, па је право да истисне код нас разне неслане швапске лакрдије од Шентана и других. Шамберк је у Прагу комичар и редитељ Чешког Народног Позоришта. Родио се 1839 год. и од своје ране младости одао се драматичком стварању и написао преко четрдесет позоришних дјела. 1. јула ове године стављен је у пензију и Земаљски Одбор изразио је умјетнику захвалност за рад посвећен чешкој драмској умјетности. * За пријестоничку позорницу ангажовани су госпођица Софија Ниглова и господин, У. Јуритић. * Бивша чланица љубљанске оперске трупе и позната чешка пјевачица госпођица Еле Ноема Волфока концертовала је у Краљ. Срп. Нар. Позоришту између чинова. * Срггско Народно Позориште у Нођол 1 Саду прославиће ове године на најсвечанији начин своју четрдесетгодишњицу. Нарочити одбор спрема програм за про-

славу на којој ће бити заступљена не само сва српска него и многа словенска позоришта. * Дилетанти зову се четири позоришна комада удешена за поједина дилетантска друштва, написао М. К. Димитријенић. Загреб. Штампа Српске Штампарије. Стр. 78. Цијена 1 круна. У овој су књизи ови комади: Јадац, породична шала из Босанског живота у једном чину, догађа се у Сарајеву 1883., изворно дјело пишчево; Србинове гусле, алегоријска сцена, написала Анка Николић-Минибек, за дилатантску позорницу удесио М. К. Димитријевић; У глухо доба, шала у једном чину, по француском написао Хенрик Лаубе, превео М. К. Д. и Пијанац и пас, шаљиви монолог, по причи Нушићевој, саставио М. К. Д. * У Загребу се отвара нова позоришна сезона, по обичају, са оригиналом драмом ког хрватског књижевника. И ове је године отпочето најновијомдрамомпознатогхрватског драматичара Срђана пл. Туцића Бура. КагоАпе ^оуте доносе о овој премијери: „И најновија његова драма Бура иде смјером његових пријашњих драмских плодова и рише веома реалистично трулеж брачнога живота, не налазећ у њем ништа друго, што би било вриједно, да се изнесе на позорницу. Људи, који живу уредним, здравим, радиним, узорним животом, нису за позорницу, јер нису интересантни, те се наш нови нараштај мора приучити и на такове разговоре на позорници, какови се н. пр. у судници још и данас воде само с искључењем јавности. Судница је још конзервативна. Ово буди само опћенито речено и не може се у цијелости примијенити на Туцићеву Буру, која је боља и оригиналнија од Трулог дома, али гледе концепције, једрине и карактеризације заостаје за ПоЂратколг. Не приговарамо нашему писцу, што се је у потпуној слободи свог стварања повео за већим узорима и њиховим епигонима, но морамо признати, да смо синоћ не толико потресени, колико ожалошћени оставили казалиште. Жива је истина, што нам писац лијепо црта, но кад би истина била, да је цинизам у опће тако ухватио корјен у народу, какова би будућност чекала тај народ? Мужеви су му пијанице и кукавице, жене сводиље и грјешнице. У што да вјерујемо? У светост брака, у чистоћу обитељи, у снагу отаца и матера? Ми рађе вјерујемо, да писац није пред