Zora

Стр. 270

3 0 Р А

Бр. УП.

изразима, са ситнијим словима. Уз поједине ријечи долазе објашњења која понегдје захватају половину стране (види препозицију а и зиг). Именицама је обиљежен род; а уз придјеве мушког рода означен је и женски, ако има у чему разлике од мушког рода. Код глагола је обиљежена пријелазност радње. Српски текст, што одговара Францускоме, писан је чистијем и лијепијем језиком. У похвалу издавача треба још рећи и то, да је рјечник изишао у врло фином енглеском повезу, тако, да се око човјеку и нехотице на њему зауставља. Кад се има на уму да је прво издање

рјечника Настаса Петровића распродано, а остали да су застарјели, нема сумње да ће рјечник Стевовићев попунити осјетну празнину и добро доћи не само школској омладини већ и сваком пријатељу просвјете. Са своје практичности овај се рјечник нарочито препоручује ученицима гимназија и реалака, као и ученицама Виших лјевојачких школа. Према изради и издању цијена је умјерена: за Србију 4.50 дин., а за остале српске земље 4.50 круне. Од своје стране ми га најтоплије препоручујемо. Биоград Ј~У!ихајло Ј. ^орђебић

П030РИШТЕ

* Краљегзско Српско Народно Позориште у Биограду отпочело је, послије шест недјеља одмора, своју нову сезону 2. Августа као на дан рођења Краљевог са двије представе, ХајдуТг Вељком у Биограду а Ђурђел1 Браиковикем у Смедереву гдје се и сам краљ налази. Позоришни Ј1ист, ушавши у други годину свог изласка под уредништвом Бранислава Ђ. Нушића и главним сарадништвом Јевте Угричића, у свом другом броју доноси преглед лањске позоришне године. Свега се давало 239 представа, од којих су 184 биле вечерње а 55 дневне. Нових је комада било свега 25, од тих 19 српских. Свега је било 80 српских и 168 страних комада. Од принова за 1901 и 1902 годину спремила је управа од непрестављаних дјела Скетислапа и Миле-ву од Јована Стерије Поповића; Трно-ву Круну , од Милорада Шапчанина; нову драму из друштвеног живота од Бранислава Ђ. Нушића Једну трагедију и од непознатог писца драму у стиховима Краљевића Марћа. Осим тога припрема се за позорницу један од најстаријих српских комада Смрт Уроша петога од Стевана Стефановића. Управа је дошла и до рукописа једне драме умрлог пјесника Ђуре ЈанТго-вића, за коју се не зна је ли оригинал или пријевод. Ако буде оригинал то ће бити нов прилог српској нозорници. Сремац и Брзак узели су у прераду Ивко-ву славу да је среде за сталну репертоарску потребу. Од пријевода припремљена су ова дјела: 1. Словенска литература: а.) Руска: Плодови просЂећености од Лава

Толстоја, Залгка сжрти од Н. А. Поћехина. Злочин и казиа, прерада знаменитог романа Достојевсковог, Сергије Сатилов, једна од најбољих драма кнеза Александра Ивановића Зумбатова, и Мајорица од Шпажинскога; б.) Пољска: За среком од Пшибишевског; в.) Чешка: Грех, једна од најмодернијих њихових драма; г.) Словеначка; Јаков Руда од Ивана Цанкара. Драма је преведена са словеначког и најбоље је словеначко дјело те врсте. Успјеха је имала и на 'љубљанској и на загребачкој позорници, па се надамо, да ће и код биоградске публике успјети ова драма, која осим свог красног ансамбла има неописано лијепих лиричких мјеста. Нашу ће критику свакако морати заинтересовати занимљиви карактери, који су јединствени у словеначкој литератури. 2. Њемачка литература: Лесингова Мина од Барнхелма, Хауптманов Кириџија Хеншел , Судерманова Пропаст Содолш и Лудвиков Шумар од старина. 3. Франиуска литература: Молијеров Пучанин као властелин, Рењарев Коцкар, Балзаков Меркаде, Сардуова Теодора, Димин, Господин Алфонс и Идеје госпође Д Обреј и Додеова Арлезијанка. Осим ових француских комада играће се ускоро и прерада Иговог романа Деведесет трећа. 4. Енглеска литература: Ако буде могуће изнијеће се Антоније и Клеопатра од В. Шекспира; међутим Шекспиров репертоар у нас биће ове године обогаћен и његовом комедијом Сан летне ноћи. Такође, и то ускоро, приказаће се и Шериданова Опадачка