Zvezda

број 2 Б еоград, 4 о^тобра 1898 год, н ИЛЛАЗИ б&Шкк 0ШШк ('■»* & УН&К Г 1ш 0Шк Претплату треба слатч уторником , четвртком ЏШ |#|| • т I д| стеви м. в«Јлиношт' И НЕДЕЈБОМ Ш М М' Ш М ј§ Ш ШШ проф, богословије тт - „ . |& Ш ИР АШ \Ј Ш Шшк НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ Ц Е Н А ЗДЛ ШЈШ I ■ЈВ ДУ ™ МЈшЈИ ПРИМАЈУ СЕ 8А 1 МЕСЕЦ 1 ДИН. шНШ НМНИЈГ ИН1 ШШШ0 вШШШНВк ТЛ.ЛЖ ^ КР7НА ј^ЈјИ РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ ПГЕТПЛАТУ ПИШАЈУ УРЕДНИШТВО СЕ ИАЛАЗИ свв " ПОРОДИЧНИ лист '"™Д Д Д Л л Л Л ■■■ Л .4 Л Л Л Л Л Л Л Л V Л Л Л Л , ., ,Л V V ■. ■■■ ■■■ V Л А Л V /. Л » Л -Ч Л Л Л V ■. Л Л А Л Д л Л -Ч Л Л л Л -- '■ X .' ■- Л '. .' V . ■. ' /■ ■' .4 /. Л . - Ч .■..■.■. ■ ,, . . .- Ч БРОЈ 10 ПР. Д. уредник : Ј ан ^О М. В ЕС Е*ЛИН ОВ И г Д БРОЈ 10 III*. д -

ТРО ЈИЦ „А_. Никола Ленау. Ио прошлој биткн, што кобна би, Лагано јашу витеза три. Из тешких рана кључа им крв, И кон,и њуше њезину стрв. Илз седла, узде, крв капље та, И собом спира пену и пра. И коњи мнле, корак им тих, А крви,а лопи са страна свих. Стегнути чврсто у један ред, На друга друг се наслања блед. Они већ слуте евој удес скор, И ттжно воде ме}, собом збор : „Девојче цветак дома ми цва, „За то ме кињи смрт рана та." „Ја имам блага, дворе и врт, „И сад ће овде снаћи ме смрт." „Ја ништа немам, нуст ми је свет, „Ал' ппак жалим што морам мрет'." А у том часу ту више њи', Весело круже јастреба три. И већ их деле, крнчућ на ма: „Тог ћеш ти јести, тог ти, тог ја." Милорад Ј. МитрсвиЂ. ■$<№>§. ПОЗОРИШТЕ У ПАхДАНЦИ — Раде ДонаноЕи! —

Веле неки људи: „многи се таленти губе у паланкама и остају непримећени !" У осталом сваки сме говорити шта хоћс само ако не дкра у власт; али мени се чини да немају право. Да не почнем одмах с уметницима, које сам ја пронашао, треба да знате, драги читаоци, да се тск у паланпи води о свему рачуна и цени свачији таленат випге но у престоницн.

Сви мн овде знамо како Љуба књиговођа уме направити мезе од ротака са зејтином и сирћетом, и, верујте, да га необично ценимо и погптујемо, па му чак дајемо редовно прилике да дар свој усавргаи! Шта мислите тек о Васиљку „ћевабџији?" Мислите гата год хоћете, али ми њега и његов дар више ценимо но београђани каквог свог лирског песника: Ја сам пре неки дан дуго размишљао чак и о томе што ли не прелеће више у моје двориште шарени петао ЈГазе шустера? Лупао сам гдаву можда више-, но какав историк док објасни неки догађај; и папослетку дознам од момка, да је петао заклан кад је ЈХази долазила у госте тетка Цака. Мени то момак прича, а моја сусетка стоји на прозору, јави се па одмах додаде: „Штета за онаквог петла, ја баш јуче говорим с Митом. Навикли смо знате, на њега — јелте да је и вама иеобично?!" Много смо о томе разговарали; а ето то је петао и ништа више. Јавно мњење будним оком прати свачији покрет. И најситнија ствар подлежи огатрој критици. — У Београду напшпе какав новинар најбољи уводни чланак, на о томе нико ни речи; учини, рецимо, неки државник погрешку од које пати цео народ, па ипак му нпко не вели ни потамо се, и још му скидају капу. Седну у Наланци тројица да играју санса и већ се остали столови у кафани празне и свупљају сви око играча. Сваки одмах узима своју столицу у једну, а пиће, које је почео пити, у другу руку, па прилази играчима. Ако не буде довољно места за седење, ревносни ...кибицери" стоје около и будним оком прате свачији покрет и пропраћују играње најбурнијом дебатом, која је често много онггрија но кад се у народној скупштини решавају кајважнија питања! Миша писар је једанпут одбацио десетку „трефа", а чувао даму „ерца", и изгуби четврти штик Пери апотекару, који га звао за рачуи. „Уплаткао" човека и јавно мњење га тако грозно избруси и изгрди, да човек, тако ми Бога, није цео дан излазио у кафану. Стиди се због своје погрешке, Ето како се људи брину о свему и прате свачији рад;иа да либихја смео пропустити ову ретку и зачајну нојаву у нашој паланци.

'У