Zvezda

СТР. 16

3 В Е 3 Д А

БРОЈ 2

и јодна загонетка Сем једне, све су песме од Чика Јове и не зна се која је од које лепша; приче су и занимљиве и лепе, а тако ието и све остало. Од прича, пак, најлепша је „Једна ноћ у златном двору". 0 овој причи хоћу нарочито да проговорим. Она је бајка, а имаде их који су одсудно противни да се бајке деци причају. Веле да бајке пхтетно упливишу на дечју уобразиљу. Међу тим ја налазим да је то неонравдано мишљење. И Фантазија као и ум и срце траже себи хране, а кад је тако, онда шта се здравије од бајке може деци дати. Народне приче, којима су наши стари у неколико васпитавани, нису ништа друго до бајке, на шта је нашим старим у том ногледу шкодило. Били су здравије Фантазије, него данашње нокољење. И још нешто. Немци. за које се слободно сме рећи да су у свему до краја онрезни, а нарочито у погледу дечјег васпитања, — те исте бајке врло радо деци пружају. Њихова дечја литература имаде ваљада читаву библиотеку бајки.. Па онда она безазлена тајанственост у бајкама како је мила и заношљива. Ни једна прича из стварног живота, нема те леиоте. „Предневенче и најодушевљеније препоручујем сваком српском дому, кога је Бог дечицом благословио. Милорад Ј. Нитрови&

КОРИСНЕ ЗАБЕЛЕШКЕ

ЗАНИМЉИВЕ СИТНИЦЕ

Сахрана једног иравог колоеа. У ФиладелФијије пре кратког времена сахрањен човек колосалних пропорцпја. То је био Јосиф Хандлеј, бив. нолицајац, који, кад је умро, био је тежак 600 ливара. За њега се није могао наћи мртвачки сандук готов, те је морао бити поручен и тај сандук .је био дуг 7 стопа, широк 4 х / 2 висок 2 г / 2 стоне. Кад су га износили из куће, у којој је умро, морали су нроширивати врата, и кад је на послетку сандук био напољу, морали су да га положе на једна отворена кола, јер ни једна иогребна кола не беху довољно сигурна да се неће сломити под огромним теретом. Цео свет луд. — Ево качо ће сви становници земљини бити луди у 2301 години. Ако је веровати Холту Шолингу (Нок 8сћоНп§), једном енглеском статистичару, цело човечанство ће кроз четирн столећа шенути памећу. У 1859, вели Шолинг, био је у Еврогш 1 луд на 385 лица здраве памети. Међу тим у 1897 налаззо се један луд на 312 здравих лица. Сад кад пођемо рачунати на основу те сразмере, можемо констатовати да ће за 80 година (ила у 1977) бити 1 на 100, за 242 године (или у 2139) бити 1 на 10 и на послетку после 404 године, у 2301, неће више бити на свету људи здраве памети. Пошто би лудило било онште, ствар би изгледала са свим ириродна, а живот би био само занимљивији. Цео свет би скакао и церекао се као луд.

Иродаја стоке на жино, не само да је удесна но и пробитачна, нарочито за сеоске домаћине, који се тако могу сачувати од преваре махом извежбаних касапа и вештих трговаца. Хоћемо ли да знамо како се мереиа стока односи спрам заклане, то нек нослужи ова таблица за управљање; треба само одбити оно што би се при клању изгубило, и то на: 1.) младе угојене бикове од 3—4 год. 38—4! проц. 2.) Младог вола доброг изгледа од 4—6 39—42 „ 3.) Јунца изврсне каквоће 40—42 ,, 4.) Старијегвола 43—47 „ 5.) Најбоље каквоће 47—50 „ 6.) Младе лаке бикове 47—50 „ 7.) Бикове боље 43—48 „ 8.) Лошије волове 50—53 „ 9.) „ краве 52—55 „ 10.) „ бикове 50—55 „ 11.) Мршаве волове 55—60 „ 12.) ,, ^ краве 58—62 ,, 13.) „ бикове 56—62 „ 14.) Добре угојене свиње 25—30 ,, 15.) Мелезе од наших и енглеских свиња 12—28 ,, 16.) добро угојене енглеске свпње 10—24 ,, 17.) врло добру телад 40—42 „ 18.) лошу телад 44—46 „ 19.) дебеле овце 44—45 ,, 20.) лошије овце 55—65 ,, Да би сазнали живу меру то можемо са пантљиком за мерење стоке, или сточном вагом, марвинче измерптп и одузети тада нроцент од целокупне важине. Ваге би требала да има свака општина, јер нису скупе, па сељак пре но што потера на пијац, да стоку измери. д-

БЕЛЕШКЕ 03 КЊИЖЕВНОСТИ И УМЕТНОСТИ

А) С Р И С К А. * Трулвж зове се нов роман Јаше Томића, и тај је роман ових дана изашао. 0 њему ћемо у једном од идућих бројева донети опширан нриказ. * К. Кутлик, упр. цртачке школе, намеран је, уз припомоћ неколико пријатеља, да образује у Београду „дружину пријатеља уметности". Овај је поступак за похвалу и надати се да ће сви уметници пристати и организовати заједницу. Б) С Т Р А Н А. * Крајем Септембра престављала се први иут на позорници у Паризу драма „Луј XI" од Делавиња, која је обратила пажњу критике. <§<№&

У Веограду иродаје се лиет сажо код продаваца на број.

САДРЖАЈ: „Трсјица" (кесиа) — „Позориште у паланци" „Последње цв'је&е" (песма). — „Под гилотином" — „Лепа Неитакера" ■ ставак) - „Докторске донолице" — „Каижеваост" — „Занимљивости" — „Корионе забелешке"' — „Белешке из каижевностг и уметнооти".

(на-

Власник Ст. М. Весе.чиновић, Штамп, Св. Николића об. венац бр. 2.—Београд. Уредник Ј. М. Веселиновиђ.