Zvezda

ф СТР. 30

3 В Е 3 Д А

БРОЈ 4

све. и то је иоврати себи. Али њено величапство није више утицало на њега, Усури је био исувише обузет својом намером. — Ти још не знаш све. Истина је,ја сам МенгесуФа убио, али имао сам ираво на то, јер он се дрзнуо да уради оно, што нн један смртни не сме да учини, он је обешчастио светињу над свегињом. — Није истина, викну Неитакера и занламте. — Хоћеш и сведоке? Више их је било нрисутних и видели су све, а свештеници увек говоре истину. Хоћеш да ти их доведем? Неитакера се бацн на душек и заплака. -— За све такво кривце је закон исти и један само, и сви такви кривци нред законом суједнаки. Али оно што човек не може, богови могу, на тако и њихова благост можда ће се задовољити с тако незнатиом казном, као што је овог пута била — смрт. Јер Ментесу® иде осем тога греха чнст Херосу, на и ако није за ову годину дана свога владања учинио никакво велико дело, али богови му могу из милосрђа — онростити казну. Силом евоје свештеничке власти ја сам изрекао и извршио једну нресуду над њим, а. силом те исте свештеничке власти ја га могу спаети на основу речених разлога од друге осуде, од бешчасне смрти, ако — ти усхтеднеш спасти бедном оцу јединца сина. Аја ћу вол>но узети на себе тај терет да молим богове да опросге Фараону његово ненромишљено дело и оцу његов грех, што није светио богове, да снасе сина... Неитакера нрестаде јецати, а он настави и даље говорити, задржавши у гласу ону боју ножртвовања, коју му је сретно пошло за руком изнаћи. — Даклем сад бирај: или код људи и нотомства укаљан сномен оног, ког ти највећма волиш, или наручје оног који тебе највећма воли. Једиио од тебе зависи каква ће усномена бити предана о њему, па ако га тако волшл, жртвуј за њега свој живот али не смрти, него животу, и 0 његовој кривици нико неће знати ништа, а ианирус ће га славити као најнраведнијег Фараона. Сва сломљена га је слушала краљица. Смрт, која ју је још мало пре себи мамила, посга јој сад одврагна. Љубав њена према мужу прсшла је била у ирошлим данима у неизмерну тугу, а та туга роди сада у њој самонрегорење. Била је моћна и вољна да учини све а и жељна да учини много, та толико је много имала сада да свршава. И та жеља створи одмах другу мисао у њој: да јој је само добити мало времена... могла би... та збиља, она мора да се бори да прибави успомени свога мужа не само освете, него и части и... Мнсир још нема Фараонова наследника, али ће %у она доскора дати... главно је добити времена... — Добро, рече тихим али одлучннм гласом сва преображена. Али Усури не измаче из ока онај готово весео талас што прелете њенам лицем онда, кад ју је мислио сатрвену видети. Он онази да се у њој рађа нешто ново, необично, он није нојмио шта је то, али он се побоја од тог преокрета. Женској је урођено лукавство, да надмудри?! — Збиља, да ш ти истину говориш, нонови Усури, а непрестано је мислио: шга може Неитакера мислити. — Говорим као што мислим, рече Неитакера. Ево ти моје речи. Али кад си ти мени стављао погодбз, ставићу

их и ја теби: да одложимо наше заручење док ја не нрежалим. Где би у томе могло бити преваре, мислио је Усури, али наје могао ни на шта номишљати. Ицак — треба се обезбедити. сЦ ' — А докле ке то трајати? Неитакера застаде. Боре на челу су јој ноказивале како мозак ради. — Г1а... Ментесуф није саградио себи нн пирамиде ни гроба, саградићу му је ја, а кад будемо славили њену носвету, онда можемо одржати и наше весеље. — Хм.. ако то неће трајати дуже од годину дана. —- Неће, рече Неитакера исто онако одлучним гласом. Усури је мотрио то лице које је сјало од неког заиоса и у тај мах слободно било од сваке туге. Шта ли еамо може бити њој у души? Свакако она нешто снује па треба се што јаче обезбедити. — Кад је тако, онда смо готови. Само, Усури заста па још једном ногледа Неитакеру, ја хоћу доказа да ћеш бити вољна испунити своје обећање и после годину дана. — Па шта хоћеш, запита га Неитакера јасно. — Шта хоћу... доказа. Пођи замном. рече јој забринуто Усури и нође замишљено нанред, а она вољно за њим.

Усури ју је водио аркадом, с које се виђаше у свој неизмерности својој црвена земља мисирских пустара и угасито плаво, јасно небо. У њиховој близини велико језеро ограђено и понођено црним мрамором; на глаткој му новршини плнваху неколико белих лабудова. Одмах иза њега Гтахов храм са својим огромним нредворјем. У њему се већ скунљају судије. На узвишењу између дваобелиска ноставили су мумију нреминулог Фараона. Преко ње су превукли дуг бео нокривач. Много су обилазили оке ње, али дирнути је није смео ннко, јер су сс мртваца само свештеници смели догакнути. Чело главе је стојао Анубов кип са шакаловом главом, сучевице му је бидо нодигнуто место за свештенике, у средини столица првосвештеничка. У ваздуху сс јако осећа мирис од вина из Палме. Неитакера ногледа онамо; и чега се нре бојала, сад је смело мотрила, јер од оног самопрегорења узвисипа се над тугом својом. Тад уђоше у унутарње одаје. И док су их пролазили суеретоше се с високим, бледим младићем, који се наслонио на здепаст, хатарски сгуп, замислио се и као да је неког чекао. Кад угледа Нентакеру он поцрвене, застиди се. Она га равнодушно погледа, а кад он осети њен поглед на себи, збуни се и побеже. — Амени, викну Усури за њим, али му се врати само многострука јека од силних сводова. Момка је нестало. Тад дођоше до неких црних, гвоздених врата. Усури заста и викну неко неразумљиво име, а она се одмах сама отворшпе и указа се ходник таман и узан. Крај врата је стајао крупан црнац. Они уђоше, а он се баци на колепа нред њима. Одмах се појавише још два роба са буктињама и нођоше један пред њима, а други за њима. Спуштали су се по неравним старим степеницама од обичног камена белутка у дубину. Стене су биле влажне и дебеле, но дуваровима изникле многе сигне печурке отворено зелене, замазане боје. Ваздух тежак и устајан, са сводова канље вода сваки час.