Zvezda

3 В Е 3 Д А

БРОЈ 7

тиме, што у оно време није могло друкчаје ни бити. У књижевности на Западу владаојетада романтизам, те није ни чудо бпло. што је он нашао одзива и у сриској књижовности. Али су се од тога времена изменили многи правци у еветској књижевности почевшн од романтизма до Золина натурализма. Сви ти правци морали су ироћи и кроз српску књижевност, јер се п у нас преводило све, што се дохватило. Таким начином ночео се васпитавати укус нашег читалачког света. Види се, дакле, да у превођењу није било никаква реда и правца. Наши су преводиоци и издавачи хтели употребити књижевност у своју корист. Они су видели да иајбоље пролазе разни сензациони романи, који су се радо читали, јер су пуни заплетених ситуација, изненадеих догађаја, бурних сцена. Али се тиме ночео развраћати укус нашег чпталачког света. Дотле још неупућен и непоуздан укус нашег света, почео се повпјати пред сваким јачим покретом. Да Је среће било тај би се укус уиутио правилним путем и васпитао онако како треба... Али унајновије време почели су се издавати романи у свескама да би их што лакше нротурили. То је ордииарна спекулација. Колико се сећам, менп се све чинп, да је то издавање на свеске отпочето пре десетак година, и да га је отпочео неки Никола Јов. Протић евојим преводом „Краљице Ноћн", а после су се већ отпочели низатн романи за романима, као: „Мртва ноља у Сибири|и , „Лов на милионе", „Ноема", „Црна Дама", и т. д. Од њих нублика није имала никакве користи, алп су њихови преводиоци и издавачп пунили '^своје џенове. Да су они били корисни за нреводиоце и издаваче, доказ је што и данас свакога месеца излазе по неколико таквих романа, као што с-у: „Капетани Драјфус", „Тајанствеии Париз", „Крвава ноћ освете", „Париске грешнице". Интересантно је како се ови романи објављују: „Ускоро ће ничети излазити — вели се у каквом огласу — најзанимљивији и најинтересантнији роман X. У. одчувенога писца 2., који ће излазити у свескама од једног штампаног табака а свака ће свеека стати иет пара динарских. Свезака ће бити највише тридесет". И тако роман иочиње излазити, продавци јуре и деру се; продају не може боље бити, а роман се још не свршава. На послетку се публици досади чекајући свршетак, и преводиоци га сад почну скраћавати, док не дотерају до сто свезака. Ако узмемо да је било најмање 300 претплатника, издавачи су добили 1500 динара. Нека штампа и остали трошкови изнесу, невероватну суму од 1000 дпнара, на ће ипак остати 500 дипара као зарада! Да ови романи не користе ништа читаоцима и да им шта више и штете доносе, не треба много доказивати. Нарочито то вреди за омладину и за женски свет, који имају нежније осећаје а још су врло неискусни. Пре свега у тим романима читалац не може наћи здраве духовне хране. Предмети тим романима са свим су обични и без- | начајни, по највише какве сплетке, завере, убиства. Дога- ј ђаји, који се у њима износе, већином су неверовагни, њих не одобрава здрав разум, оеи се не оснивају на реалном ! животу те не могу дати никакве поуке читаоцу. За тим

они не могу пријатно ни забавити читаоце, јер су пуни ззплетених дотађаја, који умарају читаочев разум. Даље, они утичу рђаво на осећаје, јер су пуни јаких сцена, које узбуђују и драже осећаје, тако да се читалац не осећа задовољан, већ га подилази ол читања језа и страх. На по слетку ти романи утичу штетно и на душу читаочеву. Млада читалачка душа прима лаио оно што нч ваља у њима, те се квари и склона је да свашта имитује. Ја сумњам да је ико кадар такав роман нрочитати до краја, јер су иуни понављања и намерног одуговљачења. Ја сам почео читати један роман и читајући дошао до места где је главни јунак пао у реку. Искрено сам зажалио овога несрећника, али сам се и обрадовао што ће се једиом и овај роман свршити. Али писцу није било стало до тога. Да би изишао што већи ромав, он јо неком волшебном силом извукао иа реке свог јунака и оживео га! Још бисмо много разлога могли навссги, да се види колико су штетни ти сензациони романи за српску читалачку публику. Мислим да ће се сваки сложити са мном, да се треба свим силама старати да се та књижевност сузбије. Није довољно само јавно осуђивати ту књижевност и њене издаваче, већ је иотребно и другум средствима сузбијати. То ће се најбоље учинити кад се почну преводити и издавати само одабрана дела из лепе књижевности. Ту се не треба освртати ни на какве сметње. У почетку ће то, разуме се, ићи по теже, али кад нам свет увиди да нема друго шта да чита, биће упућен на одабране ирсводе, који му се дају. Мало но мало он ће се на то навићи, његов ће се } г кус дотеривати, и он ће носле читати само лепе ствари с уживањем, као што је некада гутао сензационе романе. Време је да се у нас отпочну преводити одабрана, класична дела из светске књижевносги Наша је књижевност тако сиромашна добрим преводима, да се томе морамо чудити. Доклечак и Бугари, који су у оригиналнојкњижевности заостали далеко иза нас, имају у иреводу целога Шекспира, Бајрона. Гогоља, Тургењева, ми немамо ни најпознатијих светских нисаца, или имамо од њих тек но неко дело. Зато се мора иохвалити идеја Суоиске Књижевне Задруге , да преко свога Забавника пружи српским читаоцима по које значајно дело из модерне светске књижевности. Исто тако лену намеру има и карловачко издање Декамерона , у коме су сго нрича од с.то најславнијих светских књижевника. Ту скоро је објавио и др. Драгиша Станојевнћ ( у Поговору „Бесиога Роланда") да је поред Беснога Роланда превео и Таса, Бајрона, Данте-а, Милтона, што ће се, без сумње, лепо примити. Мил. А К.

БЕЛЕШКЕ ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ И УМЕТНОСТИ

Почетком овога месеца изапгла је у Липисци књига „Ап с1ег 8сћ\ге11е с1еа ОпеиК" Написао је X. гроФ од Доне, генерал-мајор.

У Београду продаје се лист само код продаваца на број.

САДРЖАЈ: „Не помашљај на ке...." (пеона) — „Напуштени кутак" (свршетак) — „Брод" (пеома). — „Где поморанџе зру" (наставак) „Три пробе стрпљеаа" — „Каихевноот" — „Белешке из наижевности и уметности". Власник Ст. М. Веселиновић. Штамп. Св. Николића об. венац бр. 2.—Београд. Уредник Ј. М. Веселинови-к.