Zvezda

БРОЈ 13

3 в Е 3 Д А

СТР 103

техничком израдом надмаша сва досадања издања како у Српству, тако и на етрани, Исто тако и научном обрадом вишо стоји од најпотпунијегруског издања, које је 1888 године спремио и издао Т. Флорински, проо>есор кијевског универзитета. Тек овим новим издањем споменик Силног цара Душана стекао је у данашње време одећу која му доликује. После овога да кажемо нашим читаоцима шта садржи ово издање и како је припремљено за штампу. Само дело подељено је на два одељка. У првом одељку (I—СШ1) приређивач изпео је све оно, што је потребно за схватање једног старог — средњевековног сноменика законског. На првом месту изнео је „Постанак писаних закона у српском народу." С тога почиње са траговима првих закона за цркве, који су нреведени на еловенски језик, па онда прати развитак црквених закона (номоканона) док се није дошло до појединих крмчија у нас. За овим издавач хита да нам објаспи „устапову сабора у старој српској држави." То је кратка, али врло значајна студвја. Врло је занимљиво расматрати како се од времена СтеФана Немање развијала ова знаменита установа старе наше државе све до Сте®ана Душана. Али још би занимљивија студија била како за привнике тако и за историке наше, да је нам поштовани г. пиеац овога чланка изнео и како се од старог већа, које је било код свију словенских народа, па и код Срба, дошло до ових сабора, на које имају право само властела без суделовања нижих сталежа. Па ипак, и ово, што је на овако кратком простору (свега 1. табак) изнесено, врло је вредно и занимљиво. Виде се, у главном, све оне мене, кроз које је пролазила установа сабора за владе појединих владалаца, док се није дошло до сабора у Душаново време. Види се да српски владаоци чак у средњем веку не хтедоше радити никакав важнији државни иосао, докле за то нр припиташе и сабор за мишљење. Ово нарочито вреди за Милутина краља и цара Душана. У овом погледу ова студијца може нам данас послужити за поуку о сагласности народних преставника и владалаца, да видимо, којим се путем долази до велике, моћне и снажне државе. За овим износи приређивач, и тумач законика. „Како је иостао и како је склопљен Душанов законик." Из овога се чланка јасно види да Душанов законик није самоникао, да није пресађен и накалемљен са туђинских закона, но је природна носледица срнског законодавног развића у оно време. Он је ностао на основу оних законских одредаба, које су издали Стеван Немања, Стеван Првовенчани, краљ Урош I, краљ Драгугин, краљ Милутин и краљ Стеван Дечански. Државници српски времена Душанова, види се, добро су нознавали претходни развитак срнске државе и српског законодавства, како црквеног, тако и државног па су на основу тога познавања и стварних потреба оновремене српеке државе створили законик Душанов. После овога пиеац прелази на Оригипал и преписе Душанова законика," па онда на питање: „Како стоје преписи међу собом и које су старији које ли млађи и најмлађи." Одмах признаје да до наших руку није дошао оригинал Душановог законика, те с тога прилази одмах расматрању и опису старијих и млађих преписа. Овде је г. Новаковић радио са оном марљивошћу и уметношћу, која је само њему

својетвена. Тек кад се цео овај чгланак прочита, и разгледа, види се с каквом је зналачком спремом приступио г. писац овом послу, и колико је нознат са старим српским књижовним радом. Текстови ноједиоих рукониса проучавани су и упоређени с необичном марљивошћу. У том погледу ово издање надмаша сва досадашња издања. Издавач је проучио, описао и упоредио 18 разних рукописа Душановог законика. Овај последњи од ова два чланка чини највећи део приступа. Тек после овога издавалац прилази самом законику. Па и тај посао г. писац поделио је на одељке. У ирвом делу налазимо текст Душановог законика и и поређење прениса. Овде читалац, кога занима српска старина може наћи најстарији текст Душановог законика. Издавалац је овде. при издању текста, узео за основицу нризренски рукопис. па је свуда, код сваког члана испод призренског текста, изнео, штт? има различнога у осталим рукописима. Напред, пред сампм текстом, изнесена је^ „цара СтеФана наредба о законодавној радњи око год. 1846 (стр. 3—5)'. Одмах за овим текст законика (стр. 6—-146). На крају текста издавалац износи и: „Цара Уроша потврду законодавне радње оца му цара СтеФана". После овога долази лруги део овога носла, део који је од не мање вредности но што је први, а то је „Питање текста и објашњења" (стр. 151—267). Овај део има оно, што нема до сада ни једно издање старих наших споменика. Издавалац иеписује како се текст чита, за тим објашњава, како поједине чланове законика, тако и поједине изразе у текстовима, који су нејасни, или би се дали двојако тумачити. У овом послу не ћемо рећи да је г. изда- ! валац свагда погодио истину, али знамо да га је стало необично многог труда и да је употребио сваколико свеје знање и умешност, да овај етари поменик наше слашг 16 прошлости учини што пристуначнијим нашој широј чи ( лачкој публици, који жели да се позна са установама сЈ ка ' ре српске државе. Најпосле г. издавалац код већине н БН нака законика, само ако би му се учинили ма чиме не, ни, нреводио је, итиме је сам сиоменик још ближим учии?, (/ ' читалачкој публици. За овим долази и последњи део, (трећи): „Преглед чланака Душанова законика по садржини и по пренисима" (стр 271—282) и најпоеле оно, што је кључ сваког оваког 1 дела, а то је регистар на крају. Појава самог Дугааповог законика у оваком издању 1 давно се очекпвала. Овим издањем задовољена је потг ј , зато, научара и лаЈика. по жели да види на ком степену витка беху Срби у време цара Душана, то нека прочг; >5а10 » проучи Душанов законик, пак ће се уверити: колико је развијена писменост у етарој српској држави, колика р " ! ј пута ква права имађаху стари српски држављани, како они * вилеговани тако и они непривилеговани. Особито јс , . ,X то менита она тачка законика кош одобрава да ■/едаи обг -Јета. мероиах има ираво да се иариичи са царем и иарицом, иом царевим и сваким ко им ма какву иеиравду учини. Господин Новаковић овим делом задужио је јако срп ску књигу и ми му на овом великом труду срдачно захваљујемо, а дело препоручујемо сваком српском читаопу, кога занима старина српска и старо српско уређење државно М. Ж. Вуки&еви'& Стогодишњица Ј. Д. X. Теме-а. — 12 ов. м., наг р и шило се сто година како је рођен Јодокус Домаигус Ху