Zvezda

СТР. 126

3 В Е

3 Д А

БРОЈ16

— Шта имамо да памтимо. Ја и онако знам. У Па)изу смо такође ишди у касину на бал; тамо смо се ба,али једно на друго стриженом хартијом. Ах, „канетане" ?асиљевжћу, тоје био интересан бал! Бал, у част Дрвенога 1оса. На сред сале виси црвен нос, три аршина дугачак, сва публика беше такође с црвеним носевима. А даме, нате ли, играјући, ногама главу дохитају говораше 'лаФира Семјоновна. — Како да незнам, одговари „канетан" Васиљевић. - II овде тграве такове балове. А те игре се зову: канкан. — Е, е... Разуме се, у Петрограду би неприлично и тидно било женама да гледају такве игре, зато, што и сами нате какве ту женске играју; али овде, у ииостранству, 0 ме нознаје? Ама баш нико. А осим тога, нисам сама, 1 идем с мужем. И компанија се одвоји од стола, где се игра у коње. — Е, куда ћемо сад „унутити своје стоие ?" нита [иколај Ивановић. — - Па, ви још нисте видели другога стола, где се гра у железницу, одговори му „каиетан" Васиљевић. а је игра много забавнија. Ено стола. — Не, не! Нек иде та игра бестрага! развика се оњурин. - И онако сам оштећен са два златника, па ^о опет ириђем, отићи ће још три. — Али, само да видите како играју. — Лепо; али за та два златника, што сам овде шћерш, моја жена би могла кунити себи сијасет корисних гвари. — Све једно, Бога ти, Иване Кондратијевићу, нисмо г ми овамо дошли да видимо све што је интересантно, )че му ГлаФира Семјоновна. — Знам јато гледање! Срце није камен, накаддођеш, лмо да гледаш! \ — Онда ћемо ми сами, Никола Ивановићу, отићи да ш видимо; а ви останите. Хајдемо Никола Ивановићу, идемо „капетане" Васиљевићу. — Са задовољством. II „капетан" Васиљевић услужно нонуди руку ГлаФири )мјоновној и они, готово у трку, одоше на други крај ле, где се за зеленим столом играло „у железницу." — Баш је овај трговац, познаник ваш, ужасно глуп век... шану „капетан" ГлаФири за Коњурина. — Ама, касно глун! 1 — Ужас, ужас... одобрава му она. — Повели смо га иностранство; али се јако кајемо. Никако се не може терати. Најглунљи трговац! ; — Ето и ви сте од трговачког сталежа, како рекосте: и, верујте, ја сам отоич номислио да сте гроФИца. =лим у себи: „биће да је некаква гроФица." — Мерси вам! осмехну се ГлаФира Семјоновна, на кетно упиљи очима и јако стеже руку „канетану" Васивићу. — Ја сам другога кова: учила сам се у нансиону >е Доручкинове; три другарице ми беху ђенералске ^зри. 1 — Тако, тако... Погледам ја: ваша углађеност, угла*иост господска; племићска. Они приступише столу. За њима је трчао Николај ановић. Иван Кондратијевић се такође нашао ту и ако казао, да неће гледати игру у железницу. Овај сто бешв дто дужи и виши. По сред овога удешен беше механиI: шине и по њима јури мали воз са локомотивом и не-

коликим вагонима. Шине су правиле круг, на коме овде беху натниси: Париз, Петроград, Берлин, Рим, Лисабон, Лондон, Беч. Простор између њих беше подељен на неколико делова и означен циФрама. Нобочно од круга зелена чоха беше ишпартана на квадрате и у тим квадратима беху иснисана иста имена градова, као и на кругу. Беше ту четвороугаоника с натнисом Француским: „царна, непарна, бела, црвена!" Они што играху стављали сууте четвороугаонике своје новце. Круг којим јури железница, чуваху два човека: један је кретао механизам, други је нрибирао новац и издавао добитке играчима. Пред њим, беху сложене сребрне монете од једнога, два и нет Франака. — Гле, овај засео као Јуда са сребрницима! рече Иван Кондратијевић на ухо „канетану" Васиљевићу. — То је касир... „Држи" банку. — Прави Јуда, и риђ је онако исто... — Ова је игра много интереснија, говорио је „канетан" Васиљевић. — Што је главно, овде се може ставити и један динар. — Значи: „свакоје дајаније благо," узима се све што будале ставе, нромрмља, Коњурин. — Затим, разноврсније је стављање новца. Можете ставити на који хоћете град: на Париз, на Петроград, на Лондон; па онда можете метнути на пер, или еннер, то јест: на иарну, или непарну; и по врх свега — на белу, или црвену. — Ах, к*ко је то интересно! узвикује ГлаФира Семјоновна. — Разумеш ли, Никола Ивановићу? Ова је игра интересантнија, него она „у коње." — Ваља све добро прегледати, матушка, па ћу онда доћи до тачке, одговори овај. — Еаћевуоив јеих, шеваЈеигв е(; шеаЈатек! (Изволите, господо и госпође!) — викну банкар мрачно и направи врло озбиљно лице. У четвороугаонике стадоше синати монете од једнога, два и пет Франака. Онај други човек дарну механизам и пусти воз. Воз јурну по шинама. — Чекните да и ја метнем где-год један Франак! рече ГлаФира Семјоновна и пружи столу руку с монетом. Банкар онази њен смер, пружи лопату на дугачком држаљу, да отклони новац и нодвикну. — Шеп пе уа рћш! (Не може сад!) — А зашто он одбија мој новац? запита ГлаФира Семјоновна зачуђено. — Не иде сад... Воз се зауставља. Идући пут ставите, одговори „капетан" Васиљевић. Воз стаде код Лисабона. (наставике се.) неодлучност — В. Васиљев. \ Било ми је 20 год. кад сам сврпшо курс на миланској политехници. Ост? о ми је само да положим и последњи испит из Хемије. г т а се нисам ни мало плашио, био сам најбољи ђак и сам нреко директора закључио и