Zvezda

Стр. 210

3 В Е 3 Д А

Број 26

гова пријава краљу Францу I била је загонетка, која је гласила: »Један странац жели да буде иредставњен Његовом Величанству; он долази из земље, која је нижа од воде, и где становници спаљују своју мајку." Таква пријава иобуди краљеву радозналост, и он нареди да му доведу тога непознатога. Веома изненађен кад виде да је то славни Еразм, прво му је питање било да му објасни загонетку. «Моја је пријава — одговори Еразм — тачна и истинита, јер Холандску би одавно прогутало море, које стоји над површином земље, да је од мора не чувају јаки насипи; а сем тога у Холандској вадимо земљу (торф) и горимо, а као што знате земља је мајка свију нас." Шта једе хинееки цар. Један књижевни немачки лист доноси ово: »После сваке свечаности хинески цар може да једе само извесна јела, и тај се пропис одржава више од 1000 година, та су јела: медвеђе шаие, јеленски репови, начији језици, рађе (морске рибе) камиљу грбу, мајмунске усне, реп од шарана (рибе), и срж из говеђе кичме (мождину). Најјача жена била је извесно Јелисавета, супруга цара Карла IV која је 1335 год. у Нрагу, кад јој је муж присуствовао једном турниру, преломила коњску потковицу, као комад хлеба. Њен је ривал била госпођа Лимбурга принцеза Масовиска, која је иесницом својоим укуцавала јексере у дрво, и лако бацала камење тешко од 100 кила. Спороет. Дарица Јелисавета руска сваку је ствар потписивала после дугог размишљања. Тако је одговор на писмо француског краља којим је јављао рођење једног принца, написала тек поеле шест година. Нормандија и Пикардија. Између ових двају крајева у француској вазда постоји задиркивање. Тако Норманци тврде да у Пикардији, кад псето тражи свога господара, оно увек гледа доле, јер зна да његов господар мора негде на патосу или земљи пијан лежати; а пикарђани им на то духовито одговарају, да у Нормандији напротив пас кад тражи господара, он увек гледа у висину, јер зна да му госа мора негде на вешалама висити

%М(Ј<

ЈБУБАВНИЧКА БИБЛИОТЕКА

Потреба љубави. Ко не љуби нема срца. Талијанска пословица. Кад бих ја пристао да ми се скине тај вео са очију, морао бих да их одмах затворим за увек; јер без те анђеоске светлости живот би ми био ужас, свет хаос, природа ноћ и пустош. Фосколо. Све је љубав; васељена није ништа друго но љубав. Фосколо.

II С р ц е. Срце је само по себи роман, философски роман пун тајни, префињености, мисли, највећих чаролија. Едвард Булвер. За срце нема ништа сувише мало. Де Лабурис. Срце је дете, нада се кад жели. Турска пословица. Срце које може најбоље да љуби оно је, које није никад љубило. Хинеска мисао. Срце живи од прошлости кад човек остари; од будућности док је човек млад. Мишел Рајмон. Мушка душа хоће промена, а женско срце хоће занимања. Пиклер Миско. III Ј1 е п о т а. Сви говорници су неми, кад говори лепота. Шекспир. Лепота без умиљатости исто је што и ружа без мириса. Боаст. Кад би лепота чинила једину заслугу женску, све ружне жене морале би да се повешају. Гател. Племенита моја жено, ја видим У покрету твог ока мили сјај, Који ми показује пут, што небу води. Петрарка. Није лепо оно што је лепо, него је лепо оно што се допада. Талијанска пословица.

БЕЛЕШКЕ ИЗ КБИЖЕВНОСТИ И УМЕТНОСТИ

Филозофски факултет у Минхену изабрао је г-ђу Стаел за почасног доктора. * П. Хајзе, међу Немцима познат као немачки Тургењев пустио је у штамну ново дело: »Син свога оца".

Садржај : „ Млади орао" (песма) — „Диганче" (наставак) — „Невоља" (иесма) — „Љубавници" — „Позоришна хроника„ — „Занимљиве ситнице" — „ЈБубавничка библиотека" — „Белешке из књижевности иуметности". Власниди: Ст. М. Веселиновић и Павловић и Сгојановић Штами. Павловић и Стојановић дубров. ул. бр. 9. — Уредн. Ј. М. Веселиновић.