Zvezda

Број 29

јаче но икад заљубгђен. Шта може друго наступити него једно „цмок?" Сад 1нта ће писцу оно сагоревање писама и оно рђаво свирање на још рђавијем клавиру? Не поњам, ништа не поњам! 5рес1а1ог.

■ч: и т тг љ л. ј Окица Глушчевић Једног по једног нестаје, одлази у вечност остављајући ову »долину плача.« 2 децембра у 6 сахата пре подне остави нас и Окица. Знали смо да га нема, очекивали смо сваки час тај догађај — па нас је опет изненадио те смо се, ево, погружени од жалости, окупили око хумке што скрива тело његово. И збиља га жалимо и то из много разлога. Жалимо га рад њега самога, јер то беше још човек млад. Текчетрдесет година; а то је мушка снага! Жалимо га рад оне сиротице и оно четворо сирочади што осташе после њега малени и нејаки. Жалимо га рад старог и немоћног оца и мајке којима он беше потпора и утеха. Жалимо га рад српске књиге у коју је он пресадио толико племенита биља из страних књижевности. Жалимо га, најзад, и рад самих нас, јер у њему изгубисмо ваљана друга и пријатеља! Њега живот није мазио. У најмањем детињству запамтио је јаде и невоље, кад је мален и нејак, сасвојим родигељима морао остављати своје огњиште, кршну Херцеговину, и бегати с голом душом у Србију. У Ужицу је свршио основну школу и два разреда реалке, онда је отишао у Пожаревац и угшсао се у тадашњу земљомерскошумарску школу; а пошто њу укидоше ступи у београдску учитељску школу коју доврши 1880 године. Тада се диже у Русију и тамо на нетроградском университету сврши филолошко-историјски факултет и доби диплому. Пошто је довршио школовање врати се у Србију, али не хте ступити у државну службу, верујући да ће на пољу журналистике више користити. Ступи дакле, у редакцију Новог Веоградског Дневника и ту тек настаје његов огроман рад. Да је његов журналистички рад вредео види се и по томе што је 1889 године постао уредник Одјека, оргаиа једне највеће политичке странке у Србији, и ту дужност вршио пуних 10 година. Што пак за нас више вреди то је његов књижевни рад, а ту је тек био плодан. Њему имамо захвалити што смо познали Гаршина и Корољенка; њему имамо захвалити што — ако и у прози — имамо Дон Жуана Бајроновог; а да и не иомињемо друге радове као што су Д1;тс,тв о, Отрочество и Шностт., Човечији живот од Толстоја. Јаков Пасинков од Тургењева, Деведесеш треЛа (други део) од Ига, Ватерло и Тосцођа Тереза од Еркмана Шатријана — од гшсаца, од којих смо дотле понешто читали. А шта тек да рекнемо за његовог љубимца Љермон-

това, великог песника руског, кога Је он преводио и кога би свакојако и целог нревео да га здравље и живот нослужише. У последње време почео ,је преводити за Српску Књиж. Задругу Толстојев роман Воина и мирг, али је у скоро видео да је за њега тај посао »Много хтео много започео«.... те га .је оставио. Сад је ту. Над њим се извисила хумка српске земље, којој је тако верно и искрено послужио. Тело, изнурено и изболовано тело његово борави вечни санак, а дух његов остаје у раду његовом да буде подстрекач и пример многом младом срцу које би хтело делати у маленом врту наше нејаке књижевности. Нека ти је слава Окице и Бог да те прости! 3-

Шпањолкиња Емилија Лардо Басан , чију приповетку Троблмнски зид доносимо у данашњем броју Зве /де, спада у модерне шпањолске приноведаче. За њу веле да је са оне стране Пиринеја оно што и Жорж Сандова (Г-ђа Ди Деван) у Француској; али се за њу може с правом рећи да влада силнијим и јачим изразима у излагању од Жорж Сандове, јер су њене новеле ирожете правом, истинском, срдачном и неизвештаченом поезијом. Њу Запад радо чита а у последње време и угледа се на њу, те је с тога преводе на све европске језике. ЈУ[ил.

БЕЛЕШКЕ ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ И УМЕТНОСТИ Изишло је до сад 6 свезака »Рамазанских вечери«, приповедака Бранислава Ђ. Нушића. Изићи ће још три свеске. * »Кактус" зове се нова збирка познатог немачког писца 0 Јулијуса Бирбаума.

НАПОМЕНА ШИНИСТРАЦИЈЕ

Важно за трговце. За нову годину штампаћемо »Ввезду« у 8000 примерака. Ко од г. г. трговаца ношаље оглас, који ћемо рачунати по обичној цени, молимо га у исто време да нам пошаље и списак својих муштерија, овде и унутрашности, како би му могли лист бесплатно послати.

Садржај: „Хтео бих ти иеват" (песма) — „Туњави Таса" — „Можда иииад више" (иесма)— „Гробљански зид" — „Позоришна хроника" — „Читуља"— „Књижеоност" ■—,,Белешке из књижевносш и уметности" — „Напомена администрације."

Власннци: Ст. М. Веселиновић и Павловић и Сгојановић Штамп. Павловић и Стојановић дубров. ул. бр. 9. — Уредн. Ј. М. Веселиновић.