Zvezda

Стр. 78

3 В Е

3 Д А

Број 10

се беху скупили из свију суседних села; сваки је хтео да иокаже своју жалост, своје учешће и — своју невиност. Тихо, без гласнога жаљења, само са дубоким болом у срцу, кретао се сировод лагано уз брдо. Свештеник је држао дирљиву беседу. Прво се обратио покојнику и рече: — На путу си пао. Ко зЉ, куда је твоје срце жудело, које ти је срце на супрот куцало. Нека би онај, који све зна и све исцељује, послао мир и спокојство у душе твојих милих. Нико не зна, од куда ти дође и где си пошао; али онај, који твоје путеве познаје, упутио те је тамо, где наше око не допире. У којој се цркви Богу молиш, којим језиком говориш, твоја нам нема уста не могу казати. Ти сада стојиш пред њим, који над свима царује, кога сви језици ч именз^ју и кога ипак не може нико да схвати. Подигните са мном своје руке — обрати се свештеник сакупљенима, и сви га послушаше. Онда проговори он опет: — Ми уздижемо своје руке према теби, о свемоћни творче! Оне су чисте од крвнога греха. Овде, на сунчаноме зраку, исповедамо: Чисти смо од злочинства. Али тво1а правда неће изостати. Ма где да си ти, који си свога брата убио тавне ноћи у шумскоме мраку, мач лебди невидовно над твојом главом, и он ће пасти и тебе смрвити. Поврати се, док не буде допкан. Не гомилај грех на грех; јер онда, кад она зазвучи, кад зазвучи труба страшнога суда.... У том се на једанпут зачу одоздо са друма поштанска труба. Разлеже се песма: „Мислиш ли на то?" Све заћута и устави дисање. У средини сакупљених сруши се неки млад човек узвикнувши очајно: „Ја сам тај!" Пошто га подигоше, признаде кајући се своје недело. Гушећи се сузама, причао је, како је у граду проиграо новац својега господара, како је странца, кога је мислио само оборити, убио; како га је поштанска труба збунила, како је осетио, да му рука гори, кад је небу уздигао и како су му сада исти звуци поштанске трубе измамили нризнање. Тихо, без гласнога жаљења, само са дубоким болом у срцу, кретао се спровод лагано низ брдо. Са уздрхталом душом, сузама у очима, оплакујући голему несрећу, вратише се многи дома. Два су божја створења за увек иступила из људског друштва. Ј- Ј/.

НЕШТО 0 ШОДЕРШ ШЕГИШНОСТИ (по немачком) Најсигурнији пут да се дође до златне праксе јесте: своје колеге што више оцрнити, а себе као чудо од лекара представити. То су већ лекари из доба Парацелзија знали. Ко хоће да се научи грдити и псовати, тај нека прочита писце из тадањег времена па ће се више ухаснити но од дружења са пиљарицама.

Данас не помаже више проста грдња. Ловљење пацијената мора се сада учити, јер није више лако својим еснафлијама хлеб красти а при том и даље важити као добар колега. Ево како о томе један стари практичар прича: У повећем делу, које ће ускоро изаћи из штампе, под насловом: „Ручна књига о неговању колегијалности" претресаћу ово питање опширније; за сада се ограничавам на кратке савете, које сам по примеру најмодерније Колера-литературе скројио. Чим ти дође који болесник, одмах га запитај, је ли већ био код другог ког лекара. Каже ли да јесте, онда му реци, да није право, што мења лекара. У колико си при том осорљивији, у толико је боље. Тиме си сачувао колегијалност а пацијенат те држи за врло часног човека. Учини се затим, као да само због његове болести одступаш од свог уобичајеног правила, али му при том строго нареди, да одмах извести свог пређашњег лекара, да си ти предузео лечење. Тиме си спасао душу и онда можеш до миле воље грдити. То увек чини на болесника утисак, да говориш болести ради, а не ради личности. — После овога гледај да дознаш, какво је мишљење о болести колега имао. Ако је он назвао ревматизмом, а ти је крсти неуралгијом. То је само друга реч и ништа више, али болесник одмах примети, да његов пређашњи лекар није болест познао, и да је према томе и његово лечење било погрешно. Да би се ова помисао код болесника добро усадила и да би ти овај корисни муштерија био сигуран, препиши му црвену медецину, ако је она, коју му је пређашњи лекар преписао, била бела. Овим ти је лов сигуран. Богат плен јесу болесници, који су пре тога били код поштеног лекара, јер кажу да и оваквих лекара има. Ако им је овај само погледао у грло, па рекао, да запаљење жлезда ниЈе опасно, а ти одмах држ' за чекић и стетоскоп, чисти огледало за гркљан и испитуј воду на шећеру и беланчевини. Онако као узгред бачено питање: „А зар колега није баш ништа прегледао?", појачава утисак и веома је за препоруку. На крају крајева, дај целој овој комедији лепо име, на пример: „апе;та рћ1е§топоза". Као што људи радо читају сензационе романе, исто их тако занимају и представе у лекаревој соби. Лекар, који сваком болеснику скида кошуљу, па га у његовој наготи посматра, важи као ванредно добар и спреман. Понеки поштен лекар има облчај, да каже неким својим болесницима да ће њихове болести саме по себи проћи, с тога нека не носе новац џабе у апотеку. Са таким будалама лако ти је изићи на крај. Доста је да нагшшеш дугачак рецецт, па да болесник оде са дубоким уверењем да си ти чудо од науке а твој колега прави магарац. Јер кад неко оде лекару, онда хоће да му се болест поштује и респектира. Он хоће да га кошта и онда га вређа, кад му неко силом затвара кесу, коју он хоће да испразни. Мшк1из уи11: с1еар1, ег^о (ЈеарЈаШг. А то значи: лажи и варај човека докле и колико хоће, док му сузе не ударе на очи. Веома је добро у згодном тренутку вртити главом. Пошто си прегледао болесника а ти захтевај, да ти још једном исприча мишљење твог претходника; саслушај