Zvezda

БРОЈ 20

БЕОГРАД, УТОРАК 16 ФЕБРУАРА 1899

ГОД. III

И 3 Л А 3 И уторником, четвртком, и иедељом Ц Е Н А ЗА 1 МЕОЕЦ 1*ДИЦАГ ИЈШ 1 КРУНА Претилату иримају све иоште у Србији и иностранству

ЗВЕЗДД

ПОРОДИЧНИ лист

Претплату тгеба слати: Стеви М. ВеселиновиИу ироф. Богословије НЕПЛАЋЕНА ПИСМА не примају се -4®ЈРукописи не враћају се. уредништво се налази: Кнежев Споменик бр. !).

БРОЈ 10 ПР. ДИИ.

УРЕДНИК : сЈап/гО ЛЛ. сВссслинобиЉ

БРОЈ 10 ПР. дин.

ВЕЋЕ ВРАНА (В А С Н А) На јаблане иале вране, Прекрилиле вите гране, А колко су заграктале Одјекује на све стране. „ Ху, какву сте грају дигле, „Ео да ирети ироиаст света, Подсмехну се мала ласта, ПЈто ту близу гнездо силета. Погледа је једна врана И на више кљуном креће: „ Сав свет треба да нас чује „ Јер је^важно ово веИе. и „ Е, оарости и , рече ласта, „ То ие мишљах, веруј Богу, „А о чему збор се води „Ако то јест знати могу. и Оиет врана главу диже И заузе иозу круту : „ Чуу, делимо мртвог миша, „ИЈто иочива ту на иуту." Милорад Ј. Митровић

ЖРТВЛ ЉУБАВИ

- НОВЕЛА

(наставак)

— Слушај, казаћу ти, од како је догаао, она га је већ неколико пута молила и преклињала,

да је не даје за оног господина, да ће је то убити, саранити; а он, онет, купајући се у сузама и клечећи, молио ју је да пристане да га спасе од суда и срама. Кад то не поможе, он јој за прети; рече да ће је радије видети мртву него у рукама оног никоговића, како те он зове. Ах, да јој само није отац, показао би ја њему ко је никоговић, мигаљах ја - Јесте ли му гатђгод говорили? — Молила сам, преклињала, али нигата не помаже' Саветовала сам му да иде к брату и да га моли. Неће ни да чује. - На добро, што вам брат не одговара? Вера ми рече да сте му писали. — Не знам ни сама, ако не добијем сутра одговора, телеграФисаћу му. Идем кући и премигаљам: нигде наде, нигдс спаса! Боже, гата да се ради' Целу ноћ нисам тренуо: час легнем, час устанем; попупшо сам стотину цигара, а мисли се роје све црње и горе. Помислим, да се одрекнем Вере, само да је спасем. Па само од помисли на то спопадне ме дрхтавица: та она ће ме прва презрети! .. Молити оца'.. Тај неће да чује ни рођено дете, а камо ли мене!... Убити њу, себе... Јест, то је најбоље, — али који је тај гато ће на њу подићи руку... Мозак ми ври; једва чекам да сване и сваког часа стреиим. Ја сам, у опгате, избегавао да их посећујем у присуству оца и оног другог и увек сам долазио кад њих нема. Ирема Вери сам био врло нежан и пажљив, задовољавао сам све могуће њене каприсе, што се јављаху услед нервозности. Њена Фина, деликатна природа јако је личила на Фину скупоцену порцуланску вазну, која се од најмање непажње може сваког часа разбити. Лице јој се префинило и лостало провидно; у очима се огледала неизмерна туга; усне побледиле на њима се опажала еека неодољива одлучност; по неки пут на њеном лицу заигра осмејак али не онај пун благости и милине, него неки други пун горчине и сете. Шта нисам радио да изазовем њен пре ђагањи осмејак, њену пређагању живахност, све је било узалуд. Она је била сетна и замишљена. Сваким даном плашила ме је све вигае и вигае. Једне ноћи, које од умора, које од тегаких доживљаја за ово неколико дана, заспао сам као за-