Zvezda

Оп>. 1(50

Бгој 20

Лпјоа узбуркао огдасом о нрисуству чувоиог писда, Чак су. бил.и и заставе истаклп. У вече је позориште било дупке иуио. Завеса се дигла али ложа Димиеа, била је још празна. Узалуд су га очи публике тражиле у ложи управиика вароши и председника општине. Најзад публика стаио лармати. Глумице почну прекидати виком: „ДимаЈ! Дима!' Акт се завршује лармом н виком. ОзлоЈеђенп глумцн почну се саветовати између себе, не би ли боље било вратити публици претплату. Најзад одлуче да почпу други акт. Завеса се дигне, Одједном се у сали захоре громки узвици радости: — Ево га! Ево га! БравоДнма! Човек којијеушао у ложу уиравника вароши, одиста је био Дпма. Он се стане клањати, казујући манирима: „иије моја крпвица, пзвините ме! Алп публицн иије било нотребно знати, зашто је одоцнио; он је дошао и то је било доста. Мажурпалнсте инак су хтели знати узрок његовог закашњења. Ствар је била проста. Дима се одоцнио за воз. Овај извештај расиростро се по целој салп. — Он се одоцнио за воз. Јесте ли чули? — Ми смо знали да ће он доћи. — Сад кад је он овде, онда нам треба чути и пијесу. — 'Го је лепа мисао. Али да бисмо чули троба нам н разумети. Из ирвог акта ми нисмо ништа чули. •— Та то није ништа, може се први акт још једном одиграти. И исто онако, као што су внкали; Дима ! Дима! сад иочну викатп; „Први акт! први акт! И пијесу, заиста, почиу престављати ноиово. * Иредци садашњих Јевроаљана. Многобројна су мишљења п иретпоставке о првобнтнпм расама Евроие, и о предцима садашњих Јевропљана. Држало се да је образац иајстарије расе у Европм онај, што је нађан у Немачкој и Белгијп. Њему ирипада иро свега, знаменита неандерталска лубања н једна вилица. У деведесетим годинама овога века пронађени су и испитивани још и два целокупна скелета у пештери Спи. Испитивањем је одређепа чак и Физичка Форма те првобитне расе, тих нредака Јевронљанских. Она је изгледала — како се тврди — овако: Раса је била осниска, с великом. главом. Глава је одозго спљоштена а на делу лнца иродужена. Чело ниско. Задњи део лубање је био јако развијен, али сиљоштен и одбачен назад Многобројне иснупчености и удубљења на површини тог дела лубање, сведоче о силној мускулатури тога света. Дубоке очне дупље бпле су са свим округле. Њнма су одговарале полукружне велике испупчености обрва. Спољни отвори у носу нису били ни високи, ни ширики. Доња вилица је висока, дебела и без подбрадка. Кости у рукама и ногама — кратке а дебеле. Састав ножннх костију такав је, да више личи (у усирављеном нодожају) иа мајмуна, него на човека. * Женско царство. Народна предања „о женском царству", где је власт управе припадала искључиво жеиама, а где су људи вршили потчињену улогу, без сваких ирава н власти чак и над својом властитом децом, — нису била без свакога основа. Нанротив, сва та' предања осиивала су се па Фактима, од којих по нека бележи и историја. ЕИвбе Еес1и8 наводи у „ГеограФским повостима" да је такво царство било на усамљеном острву Пасхп. Чак у 1874 години ту јс владала царнца. к ја је сваке вечери сакупљала савет жена и нреко њих издавала државне заиовести иоданицима. Људи су ту вргапли само тежачке II у опште нпже послове, без права- на државна звања. Садршај: „ВеКе ирана" (аесма). — „Жртва љубави" (нас: — ; ,Максим и . — „Сриско народно благо и (наставак). — „Књижевност

Мпсионар Мас-Таг1апе саоиштава о „Земљн женскиња а , а то Је о једном острву, што лежи јужно од Нове Гвииеје, које је иасељено искључпво женскињем. Женскнае је ту врло окретно за све врсте рада, особнто на мору. Људима се доиушта само да носете то острво, али не и да живе па њему. И свако дете мушко, које се овде ради бива убијепо. Ово последње извешће дајо пам п једап немачки часоипс за ГеограФију, у једном крају од 1893 године.

БЕЛЕШКЕ ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ И УМЕТНОСТИ

Изашле су из штамие књнге: „Дело и лист за иауку, књижевиосг и друштвени живот. Свеска за месец Фебруар, година шеста, изашла јо с опом садржином : песма Милорада Ј. Митровића. — На раскршћу, — слика из живота — напнсао Радоје Домановић. — Разоружање и општи мир, I. д-р М. Р. Веснић, II. д-р М. Ј. Сналајковић. — Оргуљаш, с нољског Лазар Р. Кнезкевић. — Српски народ у скоиској епархији и његове школе у 1896/7 години од II. Балканског (наставак). — Тржиште људских таштииа, роман без јупака, иаписао Виљем Мекиис Текере (наставак). ~ Увод у упоредну анатомпју и Физиологију, прпступпо предавање Др Војпслава Ђорђевића, ванр проФ велнке школе (свршетак). У сноменицу госиођице, иесма од Јеле. — Двадесетогодишња окупација Босие н Херцеговине од ЈозеФа Холечека. — Позоришпнпреглед, Гор ана, од Богдана Поиовића п Стеријнно Вече од Бор. II. — Иаучна хроника. — Књижевност, Гете и српска пародпа нојосија иредавање држано 25. новембра од д-ра Матије Мурка. — Крптика п библпограФија: Српски краљевски престо и нитање о његову наследству и.тд. нанисао Љ\6. Аидрејевнћ, реФерат од Ст. Ст. Православна хришћанска Егика нанисао Петар С. Протић. РеФерат од д ра Бранислава Петронијевића. Шб1ог1ска тктнсе јаиука Сезкећа Карза1 Јап ОЈећапег. 1898. РеФерат од С. Н. Т. У1аЛоје 8. Ји^оујс: 811ке 12 Ј51Уо1а. 2а§ге1) 1898. РеФерат од Ј. Ј. Моганнћа. Опсерваторија и њене мегеородошке сгудије, од Милана Недељковића Београд 1898. РеФерат од Лазаревпћа, Милпћев гроб. Написао Мих. Сретеиовпћ. Београд 1898. РеФерат од С. Скуиљеии историски и етнограФски сииси Вука Ст Караџића. Београд 1897. РеФерат од р. С. М. КулвбакииЂ: Зам1зтки о азшгћ и правописан1и Волканова евангели! I—IV (Засебно оштамнано из „Изв-ћстт" рус. императ. Акад. Наука. т. III. књ. IV). РеФерат од А. Б. — Бедешке: Друштва, Књижевност, Новинарство, Лични гласови, Различности. — Исиравка. — Огдаси. Српска Краљевска Академија штампала је књижнцу нод насловом „ Позив и уаутство за куаљене речи ао на;роду за речник Сраске Краљевсне Академије". Ова је књижица исцрпно написана и потпуно одговара сврсп, којој је намењена. Жеделн бп да свп они, који имају потребне снреме, а надазе се непосредно у народу, приону око ирикунљања речн по народу, зашта ће им ова књижпце добро послужити. 8ег1)1всће УоИсвИеЛег аш (1ет Кбт§ге1сће 8егћ1еп, Еигћ1епШпт Моп1;епе§то, А11-8ег1леп, МасеДопхеп, Оа1та1;1еп, Бо8П1еп, Негге^оута, ипс! 811(1 ХТи^агп. Уог4Је1га^еп ап Деп СопгехЧеп ги ВегНп, БгевЛеи ипс1 Ве1р21§- 1т Магг 1899. уоп Ве1§га(1ег Сте8ап§уеге1ц. — '

зак). — ^Јавор стоји..." (гаесма). — „Где аоморанџе зру и (наставак). — „Занимљивости". — „Белешке из књижевности и уметности".

1 Г а 1 М 1 Л Р адикајшл Ш тамиарија

У ркд .: Ј. М. В кселино ви-и