Zvezda

Б рој 21

— Хоћемо, сунашце моје! Та путоваћемо ми! додадох ја. — Јест, јесг, рече журно, путоваћемо далеко, далеко. Ја претрнух, она се одједном придиже, грчевито ме ухватп обема рукама, очи јој се некако чудно зажаршпе, чнсто ме је палила њима; лице јој обли румен и поче брзо и хитно говорити. — Тамо ћемо, мили мој, тамоје миље, - па као да се плашаше од нечега, још ближе се на клоии мени; осећао сам њен тежак и врео дах. — Хајд... тамо... чисто шаиуташе она меким, рапавим гласом... Тамо... даље... даље — говораше све лакше и лакше, па се завали,— Умири се, по лицу јој се разли нека милина. заигра јој осмејак, иа поче тихо, нежно — Ено, видиш, мили... цвеће... поточићи жуборе... тичице цвркућу. . Хајд, хајд мили .. и пола ко се поче дизати. Како је тамо дивно та то је рај .. ха, ха, ха, болно и слатко насмеја со она, Та то. је наш... вилистан... А—а!! дрекну она и сроза се... Потраја мало... придиже се и нешто к'о да шапуташе. Одједном се исправи, дубоко нас загдеда к'о да ,је хтела наше слике да однесе са собом па... па се умирп на веки.. Пред величанственим и неумитним чином природе сви смо били погружени у неку дубоку сету. Од једном заплакаше сви: тетка кукаше, ујак и отац јецаху... а ја .. Ја сам стајао као скамењен и тупо, бесвесно гледао у њу. . Одвукоше ме... Ја сам дутао по собама без осе^аја, без мисли... Само се по кад кад појављи вао као неки проблесак мисли. Ишао сам махи нално... час застанем, па гледам, час опет пођем, час седнем... У мозгу ми се ројаху само конци од мисли... Видео сам како су улазиле и излазиле неке жене, људи. ПГта ће они овде?... чудим се ја. Гле! и Никола овде! па пренесох свој бесве сан поглед на једну жену, што плакаше. Јадница, ала јој је тешко, па ето . плаче . Преиесошеу њену собу сандук и огроман венац од природног цвећа; за час застадох. Е, баш је леп Погледам у про зор... тамо се бије о стакло и зврчи мува . пројурише нека кола Ено и деца .. сигурно се свађају, помислих ја. Дођоше и попови, скупише се сви, запалише свеће.,. Она лежи у еандуку . почеше попови да читају. . Ала је то досадно Што ли ће онај Боже, уњкави!. Јадница тетка како је она убијена. — ено и оца, скљокао се сав, оседео за једну ноћ. — Ја лупам, лупам. . Уђем у њену собу... никога нема... Приђем сандуку. Више главе гори неколико свећа — сандук је пун цвећа . Око главе венац од бела цвећа.. Она лежи у белој хаљини. . чело јој бело као од мермера очи заклопљене само се виде дугачке трепавице.. нос се заогатрио и преФинио, по лицу је разливен неки виши поко1, неко небеско блаженство. Одједном заигра сунчани зрачак изгледаше к'о да се смешка Шта оно рече?.. Да .. да . вилистан — сетих се ја. па ме у мах обузе нека топлина, нешто ми

заигра под гушом, хтедох да заплачем, па се опет уздржих. Понесоше је . пођошз сви, пођем и ја... Скинуше сандук . Почеше нопови да певају. Стадоше жене и људи да нлачу и јецају . Затутња негато . Задрхтах сав и п. иђем ближе - Нигде никога Раздера се копрена с мојих очију... Јурнугае осећаји к'о из врела. Вацих се на њену свежу хумку. загрлих је и зајецах Пробудим се. . гледам: доктори, лекови, у наоколо другови Госнодо, шта је даље било, не питајте ме Ради поправке здравља нреведоше ме на Југ, у други гариизон Канетан заврши. а мп ни један да се мрднемо; лик Верин лебдијаше сваком. ,,Лаку ноћ, господо," рече капетан уморно. Ми се одједном пренусмо. ,.Ј1аку ноћ", одговорисмо и он оде По мало, па одоше и остали. Остадох сам Ватра је све слабије и слабије тињала. Зора заруди, звезде једне по једне несгајаше. У ваздуху се осећала јутарња свежина, почеше појединп војници да се дижу, пролетеше неке тице. Одједном као да пуче, зора освоји и обли својим руменилом околна поља и висове . сунце поче да се помаља... Рађагае се нов живот КаЛе!

ГДЕ ПОМОРАНЏЕ ЗРУ од Н. А. Љејвина (НАСТАВАК) XI;VIII Све, гато је у рееторану било наручено, било је изврсно. Јестиво свеже, укусно спремљено, а порције велике. Ресгоран је учинио на све најпријатнији утисак, и ако ГлаФира Семјоновна није хтела ни окусиги народних јела у коме се нашло рибе, из бојазни, да јој место рибе не даду змију; с тога се и задовољила с биФтеком и сладоледом. Међу тим, риба са зачинима, добро напапрена, потпуно је заменила људима руску рибу, што се до носи као закуска Они су је јели и све узвикивали од задовољства, а сваког часа натезали су оним мизерним чашицама коњака. Олеапатрида се показала такође као одлична закуска уз коњак, и ако је Коњурин одабирао од ње разну парчад, и расматрајући их подозриво, говорио: — Ово је за Швабу, а не за Руса. Немац воли да једе јело, које не зна и не разуме од чега је справљено. Ето, такво је и ово јело. Чик погоди од чега је ово! Мож'да је зечије месо, а мож'да је крокодиловина. — Ех крокодиловина! Није него још нешто! рече посмегаљиво Николај Ивановић.