Zvezda

Стр. 189

Стадоше разгледати барељеФ, који је престав љао иринос жртве Настаде разговор и погађање. — Шта ли му је ово? Ово су ваљада касапи, .бикобојци". што воде бика за рогове? чуло се питање. — Па, зар не видите? То се Меркурију чине божанске почасти, а Меркур је трговачки бог, како вели господин уметник — Не, не, господо. То су жреци. Они воде бика на жртву, на клање. — Какви жреци море? То су или касапи, или пастири Ено једнога пастира, где свира у рог. А гле, како се сваки избечио! — А видите ли ову госиођицу овде? Као да се уплашила од бика, што ли је? — Где видите ви госпођицу? Шта вамје, те говорите, којешта! — Па ево је! Ишла, јамачно, на пијацу, опазила бика, и... _ — Та није то госпођицагто је жрец, умотан у своје покривало. А ово пред њим то су два ликтора, два полицајца, или боље рећи, два стара жандарма. — Пустите мене, господо, да видим те старе жандарме, говорио је Коњурин и гурао се кроз њих. А кад их опази, он рече: — Зар су то жандарми? По шлемовима пре изгледају пожарници .. А што су без чакшира? — Па то је, ваљада, због летњег времена, па иду с голим ногама, рече Николај Ивановић. Таква је онда била униФорма... То је онда била обична ствар. У старо доба једнако су тако ишли. — Е, то је дивно чудо! диви се Коњурин. — Кад се вратим у Петроград, па кад то кажем жени, та ми неће нипошто веровати. И опет се ређају зидови од дворова, колоне од храмова, али се наши путници најодлучније отказаше да их гледају. — РапЉеоп Аи^и^еит! објави вођ и просу многе речи из његове историје Пролази! чуше се гласови. — 8епасп1ит! — Даље! Даље! — Господо! Храм Јупитеров! Градска бла гајна! Та здања би требало видети, наваљиваоје Перехватов на друштво; али, ово се одупре и прође мимо здања. — Не, не! Доста је тих храмова! Реци ти, РаФаило, гој Немчури да нам покаже што особито дирљиво, иначе, довољно смо већ били у овој Пом пеји! виче Перехватову Грабљин. — Једнако се прича: „Помпеја, Помпеја! Ах, то треба видети!" Међу тим, допустите да вас упитам, шта има овде лепо и интересно? Грабљина су у неколико подржавали Николај Иванови^ и Коњурин.

— 0 грубости, грубости! викну на Глас Пе рехватов, па поче преговарати С вођом, Да се скрати преглед помпејских развалина. Вођ се насмеја, па рече: — Господи је досадно? ЈГепо. Сад ћу ја њима показати нешто тако, што ће их развеселити. И то: показаћу само господи, а дами — не И он намигну оком и иоведе их. Промакошс једно десетак здања. (наставиђ,е св) — '

1ТОСЛЕ ЉУБАВИ И 3 Л И Р С К И X Н А Б А Ц А ,Т А ЈТАВИА уЛАНТЕГАЦЕ ПОД НАСЛОВОМ „МЕЛАНХОЛИЈ А" (са рускога превода Мантегацовог рукописа) У светој књизи хришћанској прочитао сам изреку, која гласи: да.јечовеку, породу женином, опредељен кратак век, пун труда. И још сам прочитао у тој"књизи, да је човек као цвет, који умире и пропада кад га откину са стабла, нестане га као сени. И тада рекох себи: — Ако је човек подобан цвету, то значи, да ће и за њега настати дан кад ће се савити у венчић свога бића, па пун мириса, окренут сунцу / које га сагрева, рећи ће, да је срећан. А како је љубав цвет човечијег живота, ја рекох срцу своме: — Иди и нађи жену, коју је пољубио човек што је заљубљен у њу, и нађи онога, који јој је дао пољубац најватреније страсти; тада ћеш наћи два срећна бића. Нашао сам девојку, која је била љубљена; али место да, је нађем насмејану, видех да су јој очи биле пуне суза. И кад видех те сузе, рекох: — Ти ниси паметна, јер си осетила радост радости, љубила си и била си љубљена, — а очи су ти пуне суза! А девојка ми одговори: — Не знам ни сама зашто. Истина је, дасу моја уста осетила пољупце, пуне сладости и мириса, као да се из њих мед излио, нољупце, који су продрли до у само срце... У тим тренутцима чинило ми се као да сам божанство; и ја сам благосиљала сунце и земљу, и свом снагом својом предавала сам се оним врелим рукама, које су ме грлиле и притискивале моје срце другоме срцу...