Zvezda

С тр . 238 3 В Е пушио своју лулу, а мис Најманова подигра вају1ш певала му је: Ви БпЉтап-тап—тап! — Хоћете ли опет у суд — а ? рече шеФ. — 0! ми смо већ били у суду — Па шта би ? — Мој драги г. Девисе, отидите у суд па ћете се сами уверити. Мени су баш сад потребне ципеле... порадите јпто год у моју корист пред судијом. Као што знате, ја сам сирота девојка, никога немам, а највише код вас обуће правим. ТТТ рд . оде до суда и увери се шта је било, па се потом врати завађеним странама праћен пвећом гомилом грађана. И Ханс и мис Најманова излете на улицу и једногласно повичу: — Шта је било ? Како је пресуђено ? — Све је лепо и красно — одговори ше<1> полиције. — Шта би вам и могао наш добри судија лоше учинити. Он вас је венчао! — 0! шта? венчао-о о! — Па зар се други људи не венчавају? Да их је муња ошинула, не би их горе поразила. Ханс избуљн очи, отвори уста колико је могао и тач;а је као сулуд гледао мис Најманову. Ова опет са њеним очицама и напрћеним устима укочено је гледала Ханса. Неколико момента тако се гледаху па готово у један глас повичу: — Шта, ја да јој будем муж? — Да му ја будем жена? — Никада! Иикада! Помагајте људи за име Бога, Развод одмах, развод брака, ја га нећу за мужа!.. — Ии ја њу за жену! — Боље да умрем но за њега да се венчам! — Љубазни другови ! Што се толико чудите и вичете! Судија венчава, али не развенчава За што толико вичеге? Ви нисте милионари из С.Франциска, па да се раздвајате. Зар не знате колико ће вас стати новаца развод ? Не брините се ја имам врло добре обуће за децу, вама ћу и појеФтиније продавати. Сгоо<1 1зуе! Изговорив ово, шеФ полиције оде. Грађани се по мало готово сви рази!>у, а младенци осташе опет усамљени. — Ах, онај проклети Француз г. Десонвиљ, он је као судија све то тако удесио само за то, што смо ми Швабе - дода Најманова. — Шсћ1л§' — проговори Ханс. Дакле развод, а? — Ја ћу прва да тражим развод — дода мис Најманова. Ја имам права на то! -- Ла ћу га први тражити, јер сте ви мени избрисали слово I из средине — рече Ханс. — А ви сте ме ухватили у гвожђа код вашег подрума — Ја никако нећу вас за жену.

<3 Д А ' Г)1 '0Ј ))() — И ја вас за мужа. Разиђоше се и они. Затворише §тосегу. Она је преседела цео дан у својој соби, а- и он у својој. Дође и ноћ, а она доноси мир. Али ни код једног ни помена о сну. Легли су али им се очи не скланају. Он је мислио: — Тамо спава моја жена. Она пак: Тамо спава мој муж. — Обоје обузе при овим мислима неко тихо осећање. Овоје била злоба помешана са осећајима срца. Ханс је мислио, да сиђе доле и да скине ону слику мајмунову с врата Како ће он и даље држати ову карикатуру пред сво.јом §тосегу, кад она преставља његову жену?! Изгледало је да себе сам осуђује, како је могао бити толико суров, да наслика ову слику... Али ако, ово је слика мис Најманове... Не може ни да је воли и љуби. Због ње је много штетовао, јер му је сав лед нропао.. Е али ја сам је у гвожђа ухватио? Сети се кад ју је из гвожђа спасавао. Е што јес, заиста је здрава женска а и леиа де војка. Шта^ћу опет кад ме не воли, а и ја њу! Аћ, Негг СгоМ — оженио сам се.. а с' којом? Са мис Најмановом. А развод колико ће стати — цела §тосегу не вреди ништа ... Зар ја да будем жена тога ОиЉтапа? ...Ја више нисам девојка.. ја сам се удала — али ме он не воли — Опет сам девојка. Удала се — а за кога? За онога Ханса Коше који ме је у гвожђа ухватио Али истнна је, да меје и из гвожђа из вадио, иа ме онесвешћену однео у моју собу. . мора бити да је јак човек .. ево како ме је лако обухватио и пренео неосетно у сган... Ух, шта се то крши; нешто лупну, ко зна да није он?... Ако се усуди да уђе у моју собу ?! Ох Воже! али не! не сме он то урадити. И код ње је страх све више растао. — Ето како се боји свакога шушња једна усамљена женска — продужавала је она да и даље мисли. Да сам случајно удата, код мога мужа била би неустрашива. Нешто сам слушала о убиствима у околини (а ових није било никад). Може ме когод и убити овако саму Ах овај проклети Ханс Коше! Он мије заградио срећу Опет ћу проговорити с њим о разводу. Тако је мис Најманова мислила ваљајући се по пшроком енглеском кревету и сама је себе осућивала што је самохрана. Одједном скочи с кревета! И заиста неко је лупао. Чулаје како чекић удара у врата нека. -- Ох, Воже! то је на мојој §тосегу лопови! Скочи с кревета и потрча ка прозору али се брзо умири погледав кроз окно како Ханс стојећи на лествицама скида таблу са вратасвоје §тосегу. Месец је јасно сијао и мис Најманова виде како Ханс скида таблу на којој је слика мајмунова.