Zvezda

Стр. 261

Тако сам и ја са друговима клицао лугу и радовао се врту, као оно врапче; тако сам и ја осећао на својим обрашчићима, свежим и руменим као јабука, пољупце моје матере. Тако сам се и ја смејао, и толико смејао, да су ми сузе ударале на очи; али од тога смеха ништа не остаде у мени. Вез бриге и без туге трчао сам по улицама и пео се на дрвеће ; а ноћу сањах о играма и радости минулог дана — и у ноћном мраку осмејкивао сам се! Али од тога смеха, рекох, ја не чујем сада ни одјек у зидовима мога жалосног дома. После смеха, игре и јурљаве дошло је време да се иде у тпколу, и тада ме је вређало кад ме је ко назвао дететом; а доцније вређало ме је кад су ме нтзвали и дечпком јер сам се нретворио у младића и стављаху ми у кривицу све што би изгледало као детиња веселосг. Место игре дужан сам био да се упознам са својим обавезама ; место смеха — морао сам учити на памет оно што сам после имао срећу да заборавим. Делови мога тела истеглише се, коса ми по тамне — као и дани моји; свакога дана морао сам се оканути какве игре, а жалосној књизи мо јих обавеза принављао се беше по један лист више. Моји образи не беху више налик на румену јабуку; морадох се уздржаваги и од смеха, јер је смех вређао уши озбиљних људи. И наступи дан буре, са громом, муњом, плахом кшпом и градом; и после олује видим да је прошло моје детињство, и ново сунце, сунце љубави, засија на моме новом небу. . На сјајном атласу мојих румених образа појавигае се оштре црне власи, које су се веома допадале девојкама, и оне их обасипаху пољупцима, слађим од пољубаца моје матере. Мој смех није више напомињао цвркутање врабаца; моји уздаси били су пуни страсних жеља, а не жалости за изгубљеним безбрижним детињ ством. То више није била зора; то је било подне мога живота: из мене није вигае говорила радост, него страст. У мени је било више огња; али небо не беше више тако јасно и врло често бораху се буре са плаветнилом мога неба .. Познадох шта је радост, па ми се прохте да сачувам зраке тога новог сунца за тамне зимске дане; али не могох ухватити те зраке и сав огањ слатке страсти растураше се по ваздуху, као што се расгури онај облачак, што га очи моје видеше са прозора мога. Хтедох продужити, ма и на кратко време, те дане и те ноћи, које тако често беху веселије од дана. Али дани, као и увек, имали су само 12 ча сова, и ноћи имађаху тако1)е 12 часова.

И тако се младост удаљаваше, све више удаљаваше, и ја је нисам могао зауставити или про дужити бар за један час. И насгупи дан кад се погледах у огледалу... Како су већ далеко били и готово заборавл>ени они дани, кад су моји образи пламтели руменилом!.. И власи, које су девојке тако често љубиле, нису биле као оно нре црне, јер је на њих иао снег, зимњи снег. И на главу моју пао је снег, и боре ми рекогае: — Ти ниси више дете, ниси ни дечак, ниси — ни младић, ти си човек који постаје старцем. Прохте ми се, помоћу успомена и уображења, да се вратим у доба кад сам као дете подекакивао и смејао се; али ме ноге више не служаху и бејах заборавио како се људи смеју. Нисам се више гледао у огледало, да не видим боре лица свога; али од тога не бегае никакве вајде, јер свака влас моје главе, сваки део мога тела, свака мисао моја понављаху ми и без огледала, а све тужније једно те једно : — Ти изгубиш по штогод свакога дана и никад то вигае наћи нећеш ; сваки час откине по један лист са грана твога дрвета Твоје очи више не виде блиске предмете; твоје уши више не чују врло тихе звуке; твоје руке нису вигае тако јаке, твоје ноге не тако брзе ; а из твојих уздаха не говори страст и жел.а, него сажаљење. Ето шта сам видио и без огледала ; ето шта видим сваког дана без помоћи мојих очију. И сад разумем зашто је један мудрац из старог доба наредио да му на гроб ставе овај натпис: „Срећан је ко млад умре". И још знам, да је све — таштина и опа дање духа... Ђ.

МОДЕРНА ЖЕНА КРИТИЧКА СТУДИЈА ф КгцНу №у патс 18 туопгап! „Слабости, име ти је жена." Шексиир, Хамлет. /- 2. (нАОТАВАк) Данас модерне жене све енергичније захтевају право гласа и место у парламентима. Енглескиње предводе — јер су оне у томе већ постигле мали успех. Молимо вас, замислите женску при гласању, замислите их у скуппггини! Ко може нека себи представи у такв # ом законодавном телу објективан рад; ми то не можемо, јер нијетолико јака машта. Али се не можемо довољно начудити