Zvezda

БРОЈ 38

БЕОГРАД, УТОРАК 30 МАРТА 1899

ГОД. III

И 3 Д А 3 И уторником, четвртиом и недељом ЦЕНА: ЗА 1 МЕОЕЦ 1 ДИНАГ ИЛИ 1 КРУНА ПјЈвтилату иримају све иоште у Србији и ииостранству

ЗВЕЗДД

ПОРОДИЧНИ лист

Претплату трвба Слати: Стеви М. Веселиновићу аројј. Богословије НЕПЛАЋЕНА ПИСМА не примају ое Рукописи не враЋају се. угедништво се налази,* Кнежев Споменик бр. 9.

БРОЈ 10 ПР. ДИН.

У редник : сЈанЛо Ј1Л. оВш^лиио^и^

БРО.Ј 10 НР. ДИН.

•X•X- -XРаскинути венци стоје, Издало ме нада тушта. И пролете јутро моје, А тихо се иодне снушта. Сан, тишина, сумор нека, Вене цвеће око мене Оамо иесма из далека Што ми кад кад срце нрене. И ја сањам. Ал' не вече, Што ће мраком све да скрије, Јутро сањам што нротече, А кад сањам лакше ми је. Милорад Ј. Митровић.

НШПОЗНАТИ ПОЗНАНИК — ВРАНКОВИНСКИ— (свршетак) — Ви сте чиновник ? чух његов глас, чији је звук тешко оиределити. Глас који мора да сашгада сијасет препона док се пробије кроз грло. — Нисам одговорих љутито. — Трговац ? Ваљда от; ови сад београђани, по моду трговци, што се соплићу с они точкови ио сокаци, а радње им се воде на бугалтунг ? — Нисам ни трговац. — Па што онда путујете, упита ме шубараш, по чијем разумевању видох да се путници деле само на чиновнике и трговце, а остали свет треба да седи код куће ? ! — Допада ми се кад лађа низ воду нлови, одговорих му преко рамена.

— Па сви ћемо низ воду, што смо па у ову лађу, него ћете сигурно у Базјаш изиђете на суво? — Не. — Море, ФиладелФија си ти ! Ама знамо и ми од-одовуд за марвени вашар. Неће ни ви из преко па Фурт да ни подваљујете са цене. Беше му то хој-хој ... Него ајд' у договор па заједно да зарадимо — Какав вашар, какве цене, и с каквим правом ви ночињете говорити самном на ти?! упитах шубараша изненађен његовом квалиФикацијом мога занимања. — Е, тако те хоћу ! Седи сад овд' на клупу, па да се разговарамо ко људи, а није са љутење, ко да сам ти оца убио. — Па шга хоћете ви од мене, викнух на ову напаст ?! Полако, де, одговори ми шубараш, мирно седајући на клупу. Седи, па ћу ти кажем. Видим те ћутиш сам си ; чуваш се ко паметан човек на пут што треба да ради. Знаш за своји послови, иутујеш, шта је брига другоме ? Ама има па људи поштени у овој свет, и са капитал што се каже, а прост, ево ја, а ти си из преко, видиш, Шваба, прегледај гато се каже ствар, па да терамо у Пешту заједно, и ти би да се вајдишеш и ја да зарадим ! Окрете ми се памет, „што се каже;" ја бар не изгледам као марвени трговац, па још Шваба! — Чуј ме, по Богу брате, стадох говорити шубарашу чисто молећим гласом: нисам ја ни марвени трговац ни шваба. Ја нисам ништа и нећу ништа да зарадим, па остави ме, молим те, на миру, јер само у миру могу путујући да уживам. — И ја теб' те молим, батали таки разговори. Ниси ти ништа, видим ја, него мора да си се опек'о, па се сад бојиш ко од ватру од ови напш. Оно оће и наши да подвале те још како ; али ви, бре брате, и капу ни с главе скинете ! Види ствар кажем ти, па ако не истераш штету, ево овд' сам најтањи, рече шубараш и презуче руком по врату. Видео сам да њему не помажу никакви убеђујући разлози, па баш у намери да се уклоним