Zvezda

Стг. 304

3 В Е

ски и српски. Устрављена вивну принцеза Јелисавета на то : „За цара је моје срце довољно, али за толике круновине моја је глава сувише мала". Зато је царица дала учити своје кћери главним језицима, али само овлаш. И удова царевићка Стефанија даје своју кћер учити само француском и мађарском језику. Ире се сматрало као недостојно принцезе да учи кувати. Сада многе принцезе немачке уче се кувању и домазлуку. Немачка царица добра је куварица и кројачица. Велика херцегиља баденска, Лујза, при васпитаваљу своје јединице, која се удала за шведскога краљевића наследника, држала се начела: Жена вал.а да је и у палати и у колеби добра домаћица и савршена куварица. Енглеске принцезе радо се спремају да буду болесничке нудиље — наравно само у теорији, из књига. Уелска принцеза научила је повезачки занат и у томе је савршена. Недавно била је у Лондопу изложба повезачка, па су нах-радом одликовани неколико повеза од кљига, које је израдила нека непозната „госпођица Метјус". После се дознало, да се под тим именом крије будућа енглеска краљица. Сва н>ена деца морала су да науче по какав занат. Данашња млада холандска краљица Вилхелмина изредна је праља и мајсторица је у фином утијању. Она је сама себи 'прала своје (Јшне шмизетле и мараме са чипкама. У пруском краљевском дому морају стви принчеви да науче по какав занат — за сваки случај.

МАТЕРИНО СРЦЕ - И01Ш1ЉЕНИ БИСЕР Највећа светиња то је, мајчино срце. Каг1 КЛсМег. Од свију жена на свету само једна једита заслужује сву нашу љубав а то је наша мати. А1ехаиг1ег Еп^е1. „Шта је то, што нам домовину ствара највећим, јединим истинским рајем нашег живота ?" Одговор гласи: „Мајчина љубав". Епн! Уасапо. Смрт, матере то је прва туга, коју без ње оплакујемо. РеШ — 8епи Нема ничег дражег, него видети жену са дететом на руци, а ништа достојнијег поштовања него мајка међу силном децом. 6ге1ће. Мати је геније свог детета. Не$уе1. Госпо^и Мици РадуловиЋки, СТАЛНОЈ ЧЛАНИЦИ КГ.-СГП. НАГ. ПОЗОГИШТА. Београд. Молим те да примиш данас и од нас неколико искрених речи, као од својих старих другова.

Сазнадосмо да ти данас навршујеш 36 година твога значајног рада у „паклу" на овоме свету, кога људи и свет обично зове: Позориште. Не гштајући какав ће суд „позвани" изрећи о теби и твоме раду, донусти нам да ти ми кажемо шта мишљасмо и шта и сада, и како ми пресуђујемо твој уметнички рад, који је ево трајао кратких тридесет и шест година, у нади да ће трајати и подуже. Кад си први пут коракнула и ступила на „живу жеравицу и на усијано углевље", што га свет зове „позоришне даске", ти си одмах дала и видети и осетити, да си избраница у твојој струци, и то избраница првога реда. То што се први пут видело и осетило, расло је, развијало се и напредовало и, никада га ниси ничим ни потамнела. Ти си вазда била и вазда си и остала звезда, од које, и кад је нестане, осјајкиваће и светлуцати зрачак од ње, ма и у каквој историји нашега тако милог и драгог нам „пакла", хтедох рећи: нашега Народног Позоришта. Веруј, да те ми, бар твоји стари другови, нећемо зеборавити — никада ! А веруј да ће те се још многи и многи сећати, ако ни у чему, а оно бар у „Шарану", у једној од првих твојих улога, у којој се онако дивно истакао твој аозвани уметиички дар. Жао нам је што не можемо и данас ти се дивити и с тобом уживати старв другарскв радости, али ти знаш зашто и зато опрости. Ми смо у духу с тобом. Прими искреио и старо другарско иоздрављв, од твојих старих другова. У Беох^раду 30. Марта 1899. год. Марије и Милоша. РЕПЕРТОАР НАРОДИОГА И080РИШТА Уторак, 30 марта, Дуала ауница, комедија у три чина, написали Бисон и Маре, превео с француског Душан Л. Ђокић. Четвртахс, 1 априла: Макадо, или Јвдан дан у 1итипу, јапанска оперета у два чина, написао В. С. Жилберт, хгревео с немачког Мита Живковић. Музихса од Суливана. Субота, 3 априла: Доктор Робгм, шаљива игра у једном чину, написао Премари, превео с француског Јован Ђор1)евић. — СрвЧа и људи , шаљива итра у једном чину. — Лваа була, шала у једном чину, написао И. И. Вукићевић. ( Први иут). Недеља, 4 априла : Дневна нредстава : Шах Краљу, историјока хпаљива игра у пет чинова, написао X. А. Шауферт, превод с немачког. — Вечерња иредетава: Егмопт, траједија у пет чинова, од Гете-а, нревео с немачког Мих. Р. Поповић. Музика од Бетовена.

Садржај: * % и (аесма). —Неиознати иознаник" (свршетак). — „ Захвално цве&е" (иесма). —„Рде иоморанџе зру С( (наставак). — „Буди благословена". — ^Модерна жена и (наставак). — „Занимљивости". — Госиођи М. РадуловиЛки. — „Реиертоар II. II. и

Власник: Ст. М. Веселиновиђ. — Парна Радикална Штампарија — Уред.: Ј. М. Веселиновић . . ја