Zvezda

8 В Е

3 Д А

С тр . 307

Прозрео сам злоковарне намере његове ! После по часа изазвах свађу, и љутито се растадосмо 29. Марвени лекар, онет стари познаник, значајно ми показа Хајнеа. Треба га се чуватн! 30. Наш познати Финансијер данас мејепозвао на ручак. Како су ме три месеца мога му ченичкога живота начинили крајње опрезним и неповерљивим, одмах сам слутио неку рђавштину од његове стране. Не зову осла на свадбу д■> игра него да воду вуче. После ручка, госиођа нас остави саме, и ја сам очекивао ... За часак рукопис је био у његовим рукама. СКупо сам платио оне остриге и птампањ: котирање српских државиих обавезиица на берлинској берзи доведено је у везу са монологом владике Данила у Горском Вијенцу! Пресело ми је. 1. јул. Дошао један рукопис, студија. 2. — Још један, приповетка. Не тиче ме се. 3. — Данас ме је тражио неки непознат господин с једним дечком. Питао сам да ли је имао какве хартије. Он није, али дечко је носио неку котарицу са нечим белим. . Стресох се. 4. — Сврби ме лево уво ; десиће ми се нешто рђаво. 5. Дабоме ! Јутрос дође поштоноша. Крупне капље зноја биле су му на лицу. пуна торба искри вила га је на леву страну. Погледа ме закрвав љеним очима, и тресну о сто један рис исписане хартије. „Када ћете ићи, господине?" упита ме љутито. „Нисамја ваша мазга!" Једва га умнрих добром напојницом. Рукопис је једнога инжињера, разуме зе литерарна студија и носи наслов: Који систем капалшацијв да усвојимо за Београ.д с обзиром на индивидуализацију карактера у ирииоветкама Лазе К. Јазаревџ&а. Инжињер ме опомиње да је ои мене једном приликом обавезао, потписавши ми меницу. — Поред тога писмо од једнога мога пријатеља (ои ништа не пише), кога сам при поласку замолио да било силом, или ми лом натера београдске литераторе да ми не убијају још и ово мало кукавнога агивота. Рђаве ствари ми јавља : београдској полицији ношло је за руком да ухвати три индивидуе када су ми на повратни рецепис хтели послати неке рукописе. Али они су решили да их прешверцују у Земун, и одатле да ми их пошљу. Те три личности јесу: један возарски поручник, један казначеј у пен зији и пречасни прота Арсеније Прокопијевић. Дакле, свршено је! Пошто су ме као дивљу животињу гонили четири месеца, иошто су ми помутшш свако спокојство, убили сваку радост, отро вали живот и разорили организам, сада спремају и трећи ударац. Тако скупо плаћам своју уредничку таштину ! Треба ићи Богу на истину. 6. Смрт је ту. Средио сам своје хартије, исплатио рачун газди од куће, написао сам последња писма матери, власнику и пријатељима, а сач,а баш заврших и тестаменат ! У зноју лица свога зарадио сам иеких 10.000 динара. Тим новцем стварам један фонд . И го-

дишњи интерес даваће се као награда оним чесгитим правницима, ђумругџијама, архитектима, марвеним лекарима, аиотекарима, чиновницима новчаних завода, и тако даље, који буду савесно и корисно радили свој посао, а не буду се бацали на литературу. У одбор Фонда одређујем: г. г. Андру Николића, Богдана Поповића и ЈБубомира Недића (замолио сам г. М. Ђ. Милићевића да он не уђе у овај одбор) Заклео сам господу чланове мога одбора да се на^ очитим прогласом обрате свим тим ваљаним људима, који су у своме послу можда узорни радници да им кажу нека гледају своја иосла за која су се спремали и на која их је мајка природа одредила ; нека их замоле да се окану тих вандалских упада у књижевне ливаде; нека им скрену пажњу како су књижевне богиње, убиствени литературит , тешка и одвратна бољка; нека их увере да се као пријатељи српске књиге могу показати само ако се окану таквог „бављења књижевношћу", Ако годигана награда не би помогла, нека им припрете полицијом, батинама, ма чиме, само нека спасавају оно што се још није заразило! А ненријатељима пак мојим праштам, јер нису знали шта чине. 7. — Стрепим. Пошта јога није догала. Хоћу ли преживети данагањи дан '? Од јутрос ми се врзе по глави Волтер, велики, ђенијални Волтер, и његов догађај са једним мајстором барока и трагедија. Честити мајстор напише трагедију у пет чинова Лисабонски земљотрес , погаље је Волтеру и јг спроводном писму назове велилог ФилозоФа. који је скоро исто толико био и велики песник, пгоп сћег сопјгеге. Волтер му је добродугано одговорио: РаИез <1е* регги^иез, таШе Аппге, /'аИев (1ез реггидиез! нравите бароке, мајстор Андрија, правите бароке! Приђох прозору да се можда последњи пут нагледам природе... Али, гата видим! Марвени лекар н проФесор математике са Фаталним нечим белим, непознати господин са дечком који тегли котарицу рукописа, упутили се к мени.... Хтедох вриснути од муке.... Рекох момку да им каже да нисам код куће, Чух како дођогае у предсобље и како питају за мене. После опет бат њи хових ногу; изиђогае из куће. Када су пролазили испод прозора мене спопаде неки бес хтедох саксију са цвећем бацити на главу марвеном лекару. И онда несвесно,, као неком незнаном силом, експлодова у мени јед, мука, патња, очајање, четири месеца мога мученигатва збигае се у један болан и гневан крик, и ја им викнух колико ме грло доноси: Правите бароке, госиодо, иравите бароке! С.