Zvezda

С ТР . 3 18 ЗВЕ ме никад не обузима, осим у тим жалосиим тре нутцима Час ми се чини, да ме вуче у провалу нека снага, којој се не могу одупрети; час видим црне мрље пред очима, и док их ја носматрам, оне се муњевитом брзином укрштавају и расту ,при ближујући се мени. И набрзо бивају оне нред мојим очима читаве цланине које ме притискују свој им теретом. Други пут видим облах^е како се појављују на хоризонту ирема мени као валови, који расту, групишу се и ирете да ме угуше И кад ноћу покушам, да устанем, како бих побегао од тих помисли, осећам се као привезан невидљивим везама које ми одузимају сву снагу. Ви ћете мислити, да је то сан. Али није. Ја сам сасвим будан. Ја видим непресано исте предмете што је тако ужасно осећање, које премаша све друге моје муке. Официр: Могуће је да ви имате грозницу за време тих иесаница. То вам сигурно она и проузрокује те разне врсге заноса, ТГропажени : Ви држите, да то може доћи од грознице. Ох, како бих желео, да је то истина. Ја сам се до сат;а бојао, да те визије нису симптоми лудила и признајем вам, да ме је то много узнемиравало. Да бог да, да је у ствари само грозница. 0(/>ицир : Ви ме јако занимате. Нризнајем, да никад нисам могао преедтавити себи положај, сличан вашем. Но држим, да вам он иије био тако жалостан, док вам је живела сестра Проиажени : Само бог зна, шта сам ја њеиом смр!)у изгубио. Али зар се ви не бојите, што сте тако близу мене? Седите ту на тај камен, а ја ћу сести иза лишћа на ћемо разговарати, а да се не видимо. Официр : Зашто? Не, ви ме нећете оставити. Седите крај мене. (Говорећи то путник и нехотице нружи руку, да ухвати прокаженог за руку, ко.ју овај брзо трже). Прокажени : Неразумниче, ви хоћете руку да ми узмете ? Официр : Да бих је од срца сгегао. ][рокажени : То би ми се први нут срећа осмехнула. Моју ])уку никад нико није стегао. Официр: Шт.?! Зар осим те сестре, о којој сте ми говорили, ви никад ие] имадосте других ? веза Вас није нико од створова вама сличних љубио? Прокажени: Срећом по људе нема на земљи никог, који ми је сличан. Официр: Ви говорите, да ми си кожа јежи. ГГ рокажени : Опроетите, милостиви странче, ви знате да несрећан врло радо говори о својој несрећи. Официр : Говорите, говорите, човече. Ви ми рекосте, да је једна сестра живела уз вас и по магала вам патње подносити ? (ПаетавиКе се)

3 Д А ■ В ГОЈ 40

МОДЕРНА ЖЕБА 1С Р и Т И ЧКА С Т У Д И .Т А РгаШу 1ћу паше 1К луотап ! „Слабости, име ти је жсна." Шексиир, Хамлет. 1. 2. (ПАОТАВЛК) III Описали смо бол,ку, сад треба да дамо и лек; ми то нисмо у стању учииити, али можемо показати начин и пут хмјнм се до њега најбоље и најбрже долази. Лек мора доћи једино, ако се жели трајан и потпун усиех, из средине самих жена. Оне, које су остале у овом метежу и ко лебању здраве које озбиљно мисле и не лете за шимерама и утопијама лазкних пророчица — те треба да стаиу на браник своје среће, свога мира, на браник будућности своје деце; оне морају јаким гласом енергично протествовати против тог лутања по магли и против ових модерних лажи, коЈима се чак и умови младих девојака све више и вигае окужују. Из женске средине мора пасти она рсч, која за увек мора задржати напредовање женског питања у томе ]правцу, којим данас то иде, и ми данас ни најмање не сумњамо, да ће та реч заиста и пасти; само се прибојавамо, да не падне одвише доцкан! Цвет треба чувати док је још у пупољку, с тога бдите мајке, над својим кћерима, те да буду цвеће чијим се цветом и највећи Филистри морају очарати; а не иревремено прецветале руже, које ни мириса ни лепоте немају, те их сваки као нешто непотребно ногом гура са свога пута, да му не смета посматрању истински лепога и свежега Ми ни у колико не чезнемо за прошлим временима, за трубадурима и њиховим сентименталним романсама, нити, пак, желимо у сну или на јави повратак ритерског доба са чедним, стидљивим и до крајности глуним голубицама из кавеза, госиођица са замкова витешких; ми не уздишемо за тим временима, нити оцењујемо данашње доба сравњујући га са прошлошћу! Од тога смо далеко, врло далеко, не требају нам ни наочари, да добро видимо овај свет, јер се он и иначе сам врло јасно и очито показује свакоме, који уме и хоће објективно да види, на смо чак и толико били објективни у свом раду, да се бојимо да ће нам се пребацити сувишна субјективност Чак и то нримамо, јер врло добро познајемо оно, што описујемо, а нриговори нису у стању завести никад са правог пута наше критичко објективно разматрање. Ми тражимо у име здравога човечанства здраву жену, жену која себе и живот познаје и зрело мисли о будућности, која зна своје дужности и не жуди лакомислено за оним, што није за њу нити за њену природу. Ми тражимо иотпуну жену, а не мушкобанасто створење, које се толико разликује од осталих жена, као што се разликује и од