Zvezda

Број 43

3 в Е 3 Д А

Стр. 341

Матушка, ми ово.. због буре .. Веле, кад је бура коњак помаже, одговори јој Коњурин. Ево, сва господа Енглези пију, а они већ знају то, они су морепловци. — Али Енглези су трезвени. — Испиј, Глаша, бар шољу каве, нуди је Николај Ивановић. — Остави ме. Тешко ми је. — Кава томе номаже. — Ах не говори ми ти ништа, молим те, не љути ме! Ја сам молила да останемо на Капри да преноћимо али ти нехтеде, подлаче ниједан, хоћеш на буру — Па, каква је ово бура? Кад сам ја ишао у Самарканд, ладошким језером — Умукни, или ћу те ударити поморанџом! — Дакле, пред енглеском нацијом да буде таково бомбардовање ? Мерси! -— Ирилезп, матушка, прилези на диванчић. Може ти боље бити, рече на то Коњурин. — Одлазите! Не могу да вас гледам с тим коралима Каква је то лудачка маскарада ? Бар, сгранаца да се стидите. И она још замахну на Коњурина. Овај одскочи и рече: — Што би се стидио? Ја сам ово купио за своје новце. Николај Ивановић повуче га за рукав и рече — Мани се. Не помаже ту сад никаква реч. Нерви... ГлаФира стење: — Ох, ох!.. И тај капетан је живодер! Не може да остане у Капри док пређе бура У Соренту се зауставише. Иетар је био тако јак, да су се путници с муком спустили с брода у чунове. Чунови су се прекретали на таласима. Из Сорента иде се право у Неапољ. Брод је пресецао залив. Бура све већа. Две даме се поболеше од морске болести ГлаФира само уздише. С времена на време чула се од ње по која Фраза, као на пример: — Чекај ти, показаћу ја теби како се жена слугаа! Коњурин стоји по сред кајуте, рукама загрлио стуб и говори: — Море, ово се подобро тресе! 0, Господе, шта је ово? Зар да се умре и без иокајања? Где ли је тај арапски дечак шмугнуо? Вар, још који коњак да се испије. Хеј, коњак! Накићен црвеним коралима, он беше врло комичан, али никоме није било до смеха. — Коњак! Еј, арапска образино! викну он поново и пође од стуба, али, тек што се одмаче, паде колики је дуг. Никола скочи да га подигне, али се и сам свали на њега. Таласи неколико пуга ударише у брод тако силно, да је загакрипило све у њему. >

ГлаФира само уздише: — И то је нитков што ове пароброде измнсли! Ох, не могу, не могу! иовика она и свали се на диван Николај Ивановић полети на те речи, али га жена удари и оборн му капу с главе. У кајути се појави контролор. — Како бура? пита га брзо Николај. — А? Је ли опасно? — Којешта. Каква може ту бити опасност? Мало љуљања и то је све. — Е, зато ћу ја и вама и вашем капетану, живодеру, очи ископати... Изроде један... Нисте могли у Капрн сачекати да бура пређе! — вели ГлаФира. — Госпођо, ми бродимо у одређене часове. И после, зар је ово бура? — А ви би ваљда хтели да се брод преврне? Срам вас било! Усуђујете се говорити такве речи. И још сте Рус... Нравославни хришћанин!. Не, ви сте сигурно Чивутин, па се с тога мотате овуд, по Италији Ох, не могу, не могу! Ово је смрт моја!... — Немојте ви лежати, госпођо. Устајте, охрабрите се. Горе је лежати, говорио је контролор. Али ГлаФиру је већ ухватила морска болест Два Енглеза, један стар а други млад, побегоше из каЈуте, држећи мараму на устима. ЈВуди већ страдају, шапће Коњурин. Шта ли ће то бити? И да ли ћу ја икад видети своју жену, да ли ћу се икад докопати Петро града?.. Еј, земљаче! Имате ли ви бешике?Привезао би их под мишке за сваки случај, рече он контролору. — А што ? — Па, ако се брод изврне. Ја не умем ни мало пливати. — Умирите се. Све ће бити добро Ништасе неће страгано догодити. — Е, неће. Како да неће, врага, кад је већ! Теби је лако говорити, што ти је сав капитал у чешљевима од корњачине коре; а како је мени, шго носим на 4000 рубаља капитала у меницама. Дај бешике! — Нема бешика. Има спасоносни котур.... Узмите га .. Само не треба вам. Бол>е изиђите на палубу, на свеж ваздух. Тамо је истина ветар, али има и заклона Николај Ивановић пдкуша да иде, али од потреса нолети у страну, дивану, где лежаше нека дама и опре у њу рукама. Контролор га узе под руку и поведе горе на палубу. — Измети, живодери, крвопије, разбојници. Да не сачекају у Капри, него да плове по оваквом времену, стење ГлаФира Придржавајући се за намеиггај, стубове и I столове извуче се и Коњурин којекако на палубу.