Zvezda

Стр. 342

3 В Е 3 Д А

Опазив спасавајући котур, где виси на палуби, ои га иа мах скиде и привеза себи око паса. — Ах Тањушо, жепо моја! Знаш ли ти, голубице тамо у Пегрограду, у каквом се ја заплету налазим! уздахну он и обративши се контролору запита: Могу ли ја одмах послати жени једну депешу? — А од куд на броду може бити телеграФ? — Ах, Боже мој! Чак ни жену известити не могу да је овде иогибија!.. Ну, ако нема телеграма онда дај коњака. — То могу. Контролор командова и коњак донеше. Николај Ивановић у несиокојсгву гризе усне ; дохвати један спасоносни котур, па га и он веза себи. — Чујете ли ви? Што ће вам то, кад ни какве опасности нема ? вели контролор. — Тешто. Овако 1е сигурније. Ко се чува и Бог га чува. Сад ћу и жени снети један спасоносни котур. И кад се он појави у кајути с једним спасоносним котуром на трбуху а с другим у руци, — све се препаде. Енглези се неспокојно погледаше и брзо стадоше говорити. — Шта? Већ гинемо? Спаси нас Боже! вапије ГлаФира и дигнувши се са дивана паде на натос. И друге даме, што патише од морске болести, ударише у кукњаву, хтедоше се дићи, али се по ново свалише Ко би кадар иобеже из кајуте горе; настаде оншта паника. И момци на броду нађоше се у чуду, не знајући шта да раде. Николај Ива новић је дизао своју жену. Напоредо с овом бегае и нека, дама у црном руху. Она паде у истерику: плакала је и смејала се наизменце. (Наставнће се)

ВЕЛИКИ ПЕТАК - Л1,ЕХ18 В01ШЕК -

I Сунце се скрива, северац и кигаа опустели поља, која ће нролеће опет оживети. Изгледа, као да и природа учествује у жа лости на овај дан, дан смрти Богочовека, кој*и први разгласи слободу у -свету Звона су занемила... силуете шиљатих звонара нодижу се у сури хоризонат. II Жене и деца иду да целивају ране Христове. Свештеници су покрили своје црне мантије жалосним одеждама и, у дну капеле, гихо читају молитве за покојнике.

III

И трговци, Боже мој, пропусте целу једну недељу, не продавши готово ништа, да би за један дан могли двоструко продати. Остављајући синовима цркве да пале свеће око лика Распетога, они се спремају за Ускрс, преправљајући дућан с поља, мењајући завесе улепгаавајући излоге, обнављајући најпосле, цео дућан. IV Код позоришног света тако већ не бива њима је Велики Петак дан празновања! Како је то једини дан у години кад се не држе пробе и не дају преставе, то уметници саставе између себе другатво за какав излет, који неки просто називају: Празник глумачки. V Једног Великог Петка одем у некакав манастир у вогеским бреговима. Пошто се у капели помолише Богу за покојне, сви калуђери одоше на један зарастао гроб, на крај гробља, да очитају молитву... Ево шта ми је испричао настојник, да би ми то објаснио. Игуман, старац у деведесет првој години, на Велики Петак клечао је, као и сви калуђери пред Христовим гробом; челом наслоњеним на каменој плочи, усрдно се молио Богу. Сва браћа очекиваху да нгуман устане и принесе жртву; али стари калућер сстаде занет својим молитвама. Тада настојник, не марећи, што ће га игуман можда укорети, приђе к њему и куцну га по ра мену; старац остаде непомичан .. Он му положи руку на чело... чело је било хладно. Игуман је био мртав! VI Однесогае га у његову ћелију, положише на кревет и по обичају, поставише једнога брата да чува тело. Брат је клечао поред високог кревета, на коме је игуман лежао. Изненада слаба светлост од вогатаних свећа наде на руке мртвачеве. Калуђер иодиже главу и виде на прсту игумановом прстен са великим дијамантом. Очи му засенуше. Његова уздрхтала рука пружи се ка мртвачевој руци... али он изненада чу како у капели заиеваше: — „Вјечнаја намјат!" VII То браћа отпеваше игуману носледње збогом. Калуђер промрмл.а: