Zvezda

Стр. 352

иим, о којима свет већ и оиако доста говори. Овим ои- I рочићима судбине, који су можда могли бити и среКни и славни и бољи од нас, па их је несрећан али иуки сдучај омео, ми се можемо још једино одужити нријатНнм сећа,н.ем. А сем тога, то је и човечшо, јер ваља номислити: да ми данас нешто вредимо можда једиио због тога, што њих иема, који би ваљада бољи били. Публшса је инак радосно иримила вест да ће се Икина два комадића давати у 11 озоришту. ,јСрећа и људи" јо већ раније даван и то је једна врло комична и врло иријатна епизодица, доста вешто драматисана. Смета јој једнно мало и сувише иомиезан, да пе речем претенцијозаи Наслов. У овом се комадићу боље но ма где види та особина Икина, коју поменух: да најмањи детаљ изазива у њему силу сензације и из једне незнатне еиизоде излеће као из ракетле гомила слика, које засветле силно и—ишчезну. Отидите да видите ову комедијицу иа ћете се зачудити оној страшној живости којом је Ика умео ову, чисто фантастичну, енизодицу преставити: шта би радила једна београдска фамилија, кад би добила главни згодитак? Друга је комедијица са свим оио што Французи зову „ваупеИе", само јој је предмет још иростији. Алије и она веома иријатна, и има врло много локалне боје, што јој увећава драж. Отац с ћерком чека сина да се врати с границе (време: други рат) и гори од нестрпљења да види тог јунака, који је освојио „горди град Ниш", као што се ми с времена на време, не знам зашто извољевамо изразити. Диван је тај отац са љеговим резонован.ем о нолитици! И како га је Веља леио снимио! Код њих се иалази у гостима још једиа довојка, па се баш десило к'о што ваља, да је ова гошћа заљубљена у домаћиновог сина, онолико исто колико и њена друга у неког предавача (у оно доба су девојке још волеле предаваче), саратника њеног брата. Не треба ни да вам помињем да су тек ти борци грдно 'заљубљени у ове цуре, што по наздан чешљају тифтик, као што се то добрим патриоткињама и приличи. Еле, изнсиада бане с бојна поља тај очекивани сигт и заставши гопгћу саму, падне му на памет да се мало ггрошали, па како га она није познавала, ои јој се изда за другога и исприча: како је његов друг заробио неку булу, леггу булу, па се њоме и оженио. Можете мислити какав „дешиерат" навали на срца девојачка. Наравно да се цела ствар разјасни и леио сврши носле 10 мииута. Нублика се показала веома задовољна. Тога вечера је наше Позориште било право позориште. ТГриказ је био одличан у оба комада. Бидите ли како су наши глумци прави уметииЈцг кад играју ствари које разумеју! Нарочито кад им се обрати мало већа нажња. У првом комаду Чича Илија и Милорад Нетровић, а у другом Миљгсовић и његова кћи били су просто изврсни. Кад би се сваки комад овако приказивао, мотли би у наггге ГГозориште довести кога хоћете. Тога вечера со давао и „Доктор Робин", комад стар и познат, а доста и рђав, али згодаи за продукцију глумаца. Гавриловић је играо Герика и био је врло добар, онакав какав би он требао и могао увек да буде. Теје тако цело ово всне сјајно исиало, Само је пешто било ружно. И то нам је иокварило расположење тог вечера. Али бар то може послужити као допуна илустрације наше отпорне Управе. Дознао сам да је пок. Ика више пута молио да се још који пут даде његова комедија „Срећа и људи" и да се приреди Садржај: На *Уекрс и (аесма). — „ Чист ваздух" — „Где хроника 44 . — „БеЛвшке пз књижевиостп и уметносш". — 1} Реиерт'оар

и ова друга „Лепа була". У каквом се стању, сиромах, налазио то би била нрава радост за њега, и то му ни један добар Хришћанин не би могао одбити. Али му је наша Уцрава то одбила. Зашто? Да му не би плаћала тантијему (на коју, узгред буди речено, ја држим да има права његова породица), а сад кад је приметила, колике је симпатије иробудила код публике према Ики његова несрећна и ирерана смрт, онда се досетила да ову иредставу из његових комада приреди, као праву актуалност. Какав сараф, какав сараф! 8рес1а1о1'.

БЕЛЕШКЕ ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ И УМЕТНОСТИ Нова књига „Иутовођа кроз Србију" изашла је из штампе, цеиа 2 динара, у леггом тврдом иовезу за џеп. Књигу је саставио г. Мих. М. Радивојевић, војени рачун. у пензији Садржај књиге раније је објављен преко разних листова и излишно је о богатој и корисној садржипи сада говорити која ће бити корисна пе само путнициаа и појединцима већ и свагсој породици и радњи. За оваку књигу одавно сс осећала потреба код иас, јер је свака држава има. Ми ову књигу препоручујемо радо сваком.

РЕИЕРТОАР НАРОДНОГА НОЗОРИШТА Улазнице за нредставе на ова три дана Уекрса могу ее уз доплату добити на каеи у петак и у суботу 16 и 17 ов. месеца, од 1) до 11 часова пре подне. Недеља, 18 Априла: ///у/' око земље, нозоришна игра у пет чинова, с предигром, написали А. Д' Енери и Жил Верн, превео с Француског Душан Л. Ђокић. Мувика од Супеа. 11он( дел.ак. 19 априла: Дневна представа: РасиикуГш, чаробна позоришна игра у три чина, е иевањем, паписао Ф. Рајмунд. превео с немачког Милутин И. Стојанови!. — Вечерн.а иредстава Вазантазепа, драма у нет чинова, написао Крал> Судрака, по старо-инђијекои написао Емил Пол, превео с немачког Мих. Р. Поповић. Уторник '20 априда : Дневна представа : Ивкова слава, комад из нишког жииота у четири чииа, с неваљем, по приноветци Ст. Сремца наиисао Веља Н. Миљковић. - Вечерша представа: Мадам Сан-Жен, вомедија у четири чина, написали Б. Сарду и Е. Моро. Петак, 23 анрила: Краљица Јаквинта, драма у пет чинова, написао Драгутин Ј. Илић Субота 24 априла: Мајстор Маноле. трагедија у четири чина, написала Кармен Силва, превели с немачког И. II. Недеља 25 анрила : Дневна нредетава: Лиопски улак, драма у пет чинова, написади Моро Сироден и Делакур, нревео с Фраицуског Милутин И. Стојановић. — Вечерња представа: Две сиротице, драма у шест чинов'1, с певањем, написали А Д' Енери и Кормон ирсвео е немачког иревода Сава Пегровић. Музика од Јенка.

иоморанџе зру" (наставакЈ. — „Књижевна хроника". — „Позоришна 11 II.<

Власник : Ст. М. Веселиновић.

— Парна Радикална Штамиарија

Уред.: Ј. М. Вкселиновић