Zvezda

Стр. 436

Јзрој 55

Основно тколовање Пушкиново ничим се нарочито није разликовало од школовања тога времена: странци гувернери, Француски језик на првом месту, руска иисменост и језик на послед њем и овоме слично. Главни његов учитељ био је гроФ МонФор, образовани Француски емигрант, живописац и музикант; затим Русло, који је поред осталога прилично писао и песме. Баба га је учила руској азбуци, а руском језику неки Шилер. Врло перадо и врло рђаво је Пушкин учио немачкн језик код Немице - гувернанте. Но најтежи предмет за њега била је рачуница, над чијим је правилима Пушкнн пролио много горких суза. Рачуница је за навеки била за њега камен спотицања. Најозбиљиији наставник у Пушкиново детињско доба био је свештеник Маринског института, Бјеликов, који му је предавао науку хришћанску, руски језик и рачуницу. Он је био врло образован и спреман свештеник, а уз то одлично је владао Француским језиком. За учење Пушкин није био богзна како марљив, но ту своју немарљивосг он је откупљи вао на часовима лекција необичним памћењем- Н.езнајући лекцију, Пушкин је, после сестринога 6дговора, понављао врло добро ; но ако су га иа несрећу његову првога испитивали, нпје умео ни уста отворити. Од девете године код Пушкпна се појавила страст за читањем. Он се тајно завлачио у очеву библиотеку и ио целу ноћ читао је књиге из очеве књижнице, па чак и оне, које су тровале младу и чисту природу својим доста нечисгим садржајем Отац Пушкинов услед лакомислености у од носу према васпитању своје деце, ннје придавао особита значаја избору књига, шта деца могу чнтати. Једанаестогодишњи Пушкин због тога уиознао се гогово са целом Француском литературом, којаје, заједно с коришћу, учинила и много штете, разбудивши у Пушкина врло рано осећајне инстинкте. Његов отац, а и стриц Василије (као песник) највише су се дружили, с чувеним тога доба, пес ницима и литераторима: Жуковским, Тургењевом (старијим), Вјаземским, Карамзином, Баћушковим и др. и млади Пушкин врло често био је очевидац ватрених литерарних сиорова и озбиљних разговора ових светлила руске литературе. Под утицајем ових спорова, оца и стрица, који вољаху и занимаху се стихотворством, Пушкин у својој једанаестој години, подражавајући Молијеру, иише на Француском језику комедијце, које је он сам представљао (био глумац), а пу блику је нредстављала његова сестра У једанаестој години родитељи одведу Пушкина у Петроград и по положеном Испиту 12. августа 1811. год. буде уписан у новоотворени Царскосељски Лицеј. У Лицеју је у самоме почетку Пушкин био међу друговима познат као најбољи зналац Фран

цускога језика и најбољи стихотворац. ПроФесори његови ирве године иису се баш ласкаво о њему изражавали Кошански, профссор класичких језика и рускс књижевности оцењује га овако: „успеси његови из латинског језика досга су добри, а из рускога језика, не само темељити, но и изврсни. — Наставник немачкога језика Хауеншелд признао му је велико памћење и оштроумносг, но није видео никаква уснеха у своме предмету. Учитељ Францускога језика био је потпуно задо вољан својим одличним учеником —• уснех изванредан, но у њему није налазио живости ума. Друге године оцењивали су га овако: „лакомислен, ветрењаст, неуредан, лен уосталом добродушан, усрдан, учтив, има нарочиту страст према појезији, мало сталности, говорљив, оштроумаи и т. д." —После неколико месеца насгавник историје и земљониса оцењује Пушкина: „при најмањој марљиво"Стм показује врло добар успех, и ово треба прииисати једино његовој необичној даровптости; у владању је немиран, ио мање, него пређе'. А математичар Карцев овако га јекарак терисао : „слаб и успех се код њега не опажа". Највише је Пушкин волео књшкег.ност и историју. Ои није много поклањао пажњу на сисге матско изучавање лекција, но за то је као ђак био врло начнтан у овим предметима. Ма да су песме Пушкинове биле нознате ње говим друговима, па чак п проФесорима, које је нисао од своје 12 године, у штамни сс нрва од њих „Другу стихотворцу" нојавпла 1814. год. у ,,Вћстиикћ Европн", без његовога потппса; а 1815. год. 1,,Воспоминан151 нл, Царскомт, Селћ", које је стихрве читао на годишњем исниту пред чувеним старцем државником н песником Державином и кој.и је био усхиКен Пушкпновом појезијом, - пггамнанесу у „Трудахг Обтества ЈКобителеи РоссЈискои: Словеспости" нрви пут, иогнисаие нуним именом нисца : „Адександрв Пушкинг". За време његовога учења у Лицеју изближе су се уЦознали с њиме нознаници његовога оца и стрица: Жуковски, Тургењев, Карамзин, Баћушков, Димит.ријев и многн други литератори, који су имали врло великога утицаја/ на свестрано развиће Пушкинове музе Лицеј је свршио 9. јуна 1817 г. од 30 својих другова као деветнаести, с чином колешкога секретара, или гардијекога ОФицира. Он вољаше да ступи у хусаре, но како се отац његов није сагласио на то, то на стричево заузимање буде одређеи за чиновника у Колегију Иностраних Дела. Од овога доба настаје бурни младиКски живот песников, те отуда и разноврсност његове нојезије. Због многих његових недопуштеннх песама противу апсолутизма и исмевања у епиграмима свега чиновииштва, које је на њега гледало с висиие, као најмлађега чиновника, Пушкин умало што није био послат у Сибир. Но заузимањем пријатеља Пушкинових, људи од великога утицаја у двору, буде премештен у Одесу. Али и овде Пушкин својим епиграмима и песмама почне исмевати не само