Zvezda

Б 1 '0.7 58

3 В Е 3 Д А

Стр. 437

све чиновништво 7 ,11опечител1.наго Комитета" о колонистима Лужнога Краја ве1) и самога сгрогога генерал губернатора, гроФа Воронцова. Због тога гроч> Воронцов оптужи Пушкина самоме цару, као опаснога човека, који трује омладнну својим несмама и иде противу државнога уре1)ења. Услед тога Пушкин буде отпуштен ин службе и сгављен под најстрожији полицијски над-шр, с тим, да може сгановати само код свога оца у селу Михајловском. После неколико година, кад је на престо ступио цар Ннколај Иавловић, буде му допуштено да може наиустити своје село. Сам га цар лично позове к себи у Петроград, примивши га у аудијениију чим је с иута дошао. 1'азуме се, да је полицпја оштрим оком пазила на Пушкнна, а сам цар наредио му је, да своје песме подноси лично н.ему, и примио се да буде његов цензор, Од овога времена почели су излазити његови највећи п иајбољи радови. /Шивећн у Петрограду, Пушкип је врло често ишао у Москву и том приликом заљубио се у Наталију Николајевну, мла!)у к1>с јј Наталије Ива новне Гончарове. Добивши иолуотказ, он напусти Иетроград и крене се на Кавказ с војском, коју је предводио ПаскевЛ, и којој су били ОФицири његов брат и интимни његов друг Рајевски У то време Пушкин је био проелављени песиик и штампа је с уехиКењем извештавала о Пушкину, штам иајући његове подвиге при заузећу Кавказа присуством његовим на бојној лннији. 'Гакође и његов иовратак пратила је пггампа одушевл>ено и симпатично, очекујући од њега да новим несмама обогати ризницу руске појезије. По повратку с Кавказа, ђенијалнога песника дочекали су најодушевљеније сви друштвени кругови Нови његови радови који су одмах штам иани, доводили су читаоце до усхићеша. Ајш немир у души песниковој, којн је изазвала љубав нрема Маталијн Николајевиој, нагнала га је да замоли цара за донуштсње, да може отпутовати у Француску, или Шпанију, или, ако му се то не донусти, бар у Китај, куда се спремала јеДна руска мнснја. То му цар није допустио. Немир душевни и иесталносг Нутшшнову многи критичари објашњавају темие| аментом, којн је Нушкин наследио од својих иредака. Тако В. Ј Стојуњин вели: „Арапска крв паруи,ила је мир у његовој души, двоила га је, и поставила у п}»отивност са самнм собом. Оиа му је и одредила судбнну, он се борио с њом и напослетку је пао као њсна жртва," Узрујано душевно стање песниково гонило га је, те је чесго путовао у Москву из Нетро града. У Москви је врло много слушао о лспоти Гончарове. До н.ега је у Петроград долазио глас о њеним успесима. То га је нобудило те изненадно отпутује у Москву и загражи руку Наталије Николајевне Гончарове 21. априла 1830. год. на Ускрс и овога пута добије пристанак; а 18. Фебруара 1831. г. венча се у Москви, на Никит ској, у цркви Старога Вазиесен.а

Носле женидбе био је примљен опет у службу Министарства Иностраних Дела, но с малом нлатом, јер није било празнога места. Крећући се по вншим круговима, а и у самом двору, са мало доходака од својих песннчких радова и плате, он је био принуђен да се задужује. Светски живот Пушкинов и његове жене Наталије Николајевне ншао је својим током. 1Кена се његова славила лепотом и смаграна јс као у крас у салонима великих балова. Она је имала врло велики број обожавалаца, ме 1>у којима је бно и лепи, илави, коњички оФицир, барон Жорж Дантес, који се нарочито удварао Пушкиновој жени. Он је био по пореклу Ирландезац, Француски иоданик, кога је заволео и усинио холандски носланик, непријатни н жучнн старац, Хекерен, давши му своју титулу и презиме и назначивши га за свога наследника. Поводом удварања Дан тесовог почеше одвратне снлетке, анонимна иисма, па чак и пашквнле прогиву части његове жене. Све је ово био посао завидљиваца због славе п угледа Пушкиновог. И ако је Пушкии био потнуно уверен у частност своје жене, ипак га је до дна душе заболела увреда противника. С тогаје он почео тражиги проузроковача тих пашквила. По свима знацима био је убеђен, да .је њнхов виновник барои Хекерен, кога је Пушкин ужасио мрзио због његове одвратне навике даправн сплетке н да свуда уноси раздор. Немајући за то Факта, Пушкин изазива на двобој кривца целе историје - Дантеса. Дантес ирима изазивање, но затражи 15- дана рока, на пгга Пушкин пристане. За ово кратко време Дантес се ожени роЦком Пуигкпновом н за иеколико месеци легне ствар о двобоју. Како је одвратни старац Хекерен нродужио сплег карен.е, па чак врло често на баловима саонштавао жени Пушкиновој о Дангесовнм осећајима нрема њој, на шта се жена жалила Иушкину, — то Пушкин, увредивши иисмом сгарца Хекерена буде изазван на двобој Дантесом, на који се сада сагласио и Хекерен, јер се овај по своме положају као посланик није могао дуелисати с Пушкином. Дан двобоја је био 27. јануар 1837. г. у 5 сати носле подне. На двобоју је Нушкин био погођен из пиштол.а у лево бедро, које је било раздроб љено а куршум остао у трбуху. Подупревши се на леву руку Пушкин је лежеНи нуцао на Дан теса, који је пао иосле нуцња, окрзнут само по грудима н })ан.ен у руку, јер место дајеДантес стојао право нрема Нушкину, он јс стајао укосо, кад га је Нушкин гађао^ После ужасних болова и мука од смртоносне ране, Нунгкин је издануо у 2 3 | 4 часа после подне 29. јануара 1837. године, горко онлакан својим пријатељима и целом Русијом. На завршетку да бацимо летимичнп поглед на појезију овога руског ђенија. Са својом појезијом Нушкин се сматра не само као оригиналнн песник, већ п као реФорматор иа литерарнОм пол.у. Његова нојезија учинила је у томе рсФорму. што је Пушкни својом несмом створио нов правац