Zvezda

Број 86

3 В Е 3 Д А

Стр . 443

ПРОЈБЕЋЕ СЕ БУДИ Тихо вјетрић пири н : ј даљине дал.не И топал, н мио к'о мајчино крило, 1/1 до:л'јећу ласте после дуге ииме Да понове опет своје гљездо мило . . . Но пољима равннм Отаџбнне моје Замирило миром набујало цвјеће, Нолетила пјесма чаробна и драга, Што јс сложно напр'једхор тичији кре> е. Обукла се гора у стајаће рухо И савила ђердан око мила врата., А јелике младе поносито стале Као дивна кита кићенијех свага. Мало даље поток кро:$ лиснато грање Весео к'о дете бацака се с вали, И напријед хита, журећн се тамо До убавих поља и долина мали. У густоме џбуњу развија се ружа Поносна и бајна као горска внла, Док испод н.е скромно љубичица цвати И тиха, и плава и срдашцу мила. Ф Прољеће се буди и силином рајском Оживљава живот и свенуле груди, Под осмјехом л.упким зажареног неба Вјетрић тихо л'јеће и несташно блуди А кроз густи вео тајанствене ноћн Тајно лахор шуми нро мирисних поља, И санано цвјеће лелуја и буди, И прол'јеће даље широл цвјетних доља. Г,ос. Петровзд. Богдан Крајишнин.

ДВОБО.Т И СМРТ 1ТУШКИНА 1836. година јесте једна од најбурнијих у животу Пушкиновом Она је својим свршетком донела оне заплете, који су овога великог несника руског народа стали живота. Предкрај ове годнне Нушкин је био врло узбудљив. Нерви су му постали толико узбудљиви, да је једва иодносио сву тежину живота. Једном приликом обећао је, да ће прочитати нрн другарском ручку неке стихове. Па извињавајући се, нгго нису довршени, отпочео је читати. Но тек што је прочитао прву врсту:

„Бнла пора: напл. праздникћ молодои", глас му застане, груну му сузе и он се баци на диван."*) Међу тим Пушкин је и даље насгавио светски живог. Његова жена веселила се и евојом лепотом била украс великосветских забава. С тога је чешће изазивала зависг у кругу женскиња вишега друштва. Каваљери јој свуда указиваху високо поштовање. У колу ове младелси нарочиту је пажњу обратио на се нлавокоси Официр, барон Жорж Дантес. Иореклом Ирац, Француски поданик протекцијом великих ступио је у руеку службу, у „кавалергарду". Нидерландски посланик, пдвратан и жучан старац, барон Хекерен, заволи овог младића, усини га и назначи за свога наследника. Ето тај Дантес поче се удварати Наталији Николајевној, што ускоро беше повод најодвратнијим сплеткама, које су сатанеки мучиле душу великога пееника, ма да он беше уверен у невиност своје жене. Ме1)утим анонимна писма н на сквиле, које се тицаху песника и части његове жене, непрестано узнемираваху Пушкина. Некако баш тада у Француском посланетву показиваху неколико штампаних бланкета са разиим шаљивим дипломама на разна неприкладна звања. Ово је све створено у Бечу, где се светско друштво занимало целе зиме ношиљком овако не згодиих шала. 4. новембра доби и Пугакпн три примерка оваких диплома (на Француском језику) „Велпки каваљери, командири и ритери еветског „ордена Рогоносаца (сосикј на потнуном свом већу, „једногласно нзабрали су Алекеандра Пушкина за „коадјутора великом магистеру ордена Рогоносаца „и за исторнограФа ордена." Сличве пасквиле биле су разаслане и другим лицима. Поводом бвих н:', сквила Пушкин писаше Сологубу: „На безимена „писма ја се не могу љутити, ако ко нљује по „зади на моје хаљнне, то није мој посао да их „чистим, већ посао мога собара; жена моја — то „је анђео, које се никаква сумња нс може дотаћи.' Али ова мирноћа, која се огледа у писму није била и у ствари. Пушкин је трагао за виновником пасквила. У души је сумњао да је свему томе узрок старац Хекерен, кога никако није могао трпети због његозих гадних сплетака и проношења лажних речи Али не имајући стварних доказа за то, Пушкин изазва на двобој виновника целе ове ствари — Дантеса. Овај ирими позив, али преко свога оца замоли, да се одложи за 15 дана, на што присгане Пушкин. За сво време Дантес занроси свастику Пушкинову и ожени се њоме. Али норед свега тога непријатељски односп између њих двојице не престајаху, гим пре, шго старац Хекерен ненрестано распириваше ову мржњу, је,« при сваком сусрету причаше Наталији Николајевној о осећајима његовог усињеника према њој. Где год се иојављивао Пушкин у друштву, свуда га сусретаху двосмисленн иогледи, подругивања и иодмукао подсмех. Он је трпео ово три месеца, јер, немајући новаиа, не могаше оставнти *) Ово ,ј<> било 1!). оптобра 1 -јЗО.