Zvezda

С тр. 456

3 В Е 3 Д А

Б рој 57

жичка бољи од свих горс ломенутих изво1;ама, али нам јо жао што тај факт нс можемо коистатовати. Г. Ружичка (.млад човск са всликом будућношћу, као што се то обично кажс), свира чисто, са лепим и јаким тоном, довољиом техником, али је и сувише везан за чисто техиичку страну комада ; и баш ова легенда својом садржином захтева велику машту у субјективном појимању 1и(:егрге(;а(;ог-а. Најзад, можда и њему (као и једној нашој уметници) смета — младост. Не можемо, а да му овом нриликом нс замеримо, што јс (као стручњак) ноједине теже пасаже избацио, за које смо уверени да би их лепо извео; а каденце (у којој се хроматска скала није чула) строго се придржавао, што није морао чинити ни по пајстрожијим музичким правилима. Да поменемо још да је други део, као израз страсти и ватре, свиран много лакшим темпом, нарочито према првом делу. Надамо се, да ће г. Ружичка идућим концертом потпуно оправдати наше наде. Много је торе ирошла Брагина серенада, коју је београдска публика слушала већ небројено пута и која јс најбољс отпсвана на последњем концерту у грађанској касини. За ову серенаду је потребан више нежан но јак глас. Лак и жив темпо, који не одговара садржини песме и сувишни и непотребни сфекти; а нарочито неслагање гласа са челом, не само у нијансама већ ни у такту, учинили су те је ова песма, и иначе нсзнатне музичке вредности, сасвим — могла да изостанс. Српско потпури од једнога ђака пештанског конзерваторијума, ни по избору мотива, ни по изради и склопу, не заслужује нарочите пажље. Први део био је и сувише дуг,. Бар добра иоловина пнјеса могла је изостати без икаквс штетс по слушаоце.

^ другом делу имамо само једну пијесу, а то је БееШоуеп-ова и 8Јтрћоп1а Рав1:оге1а". Ову је Симфонију НееЧћоуеп довршио 1808 заједно са V Ето1 симфони Ј ом, У д °ба када се његов геније сасвим ослободио утицаја старе 1пколе НауЛп а и Ј\1огаПа и кад су његова дела ночела наговештавати,. како је јединственог музичког генија добио свет у њему. Када је ова еимфонија први пут свирана у нозоришту „Ап (1ег АЛГЈеп" прошла је неопажена. Шта више, мало позније један јетки критичар, говорећи о овој симфонији каже: „како он не може да разуме, зашто је ВееЉоуеп претрнао ову симфонију силним модулацијама." — ,.Тек што смо се", вели оп, „иавикли на Биг, а нс прође ни 10—12 тактова, а он нас изнснади, бсз икаква разлога, са једним то1-пасажом." Као што се види, ово је један од конзервативаца музичких, каквим хвала Богу! — ни ми не оскудевамо. Ова јс симфонија тако пупа најразличитијих лепота, тако веран израз човековс душе, тако савршена копија природе — нарочито сцена крај потока и грмљавина олуја; да у музичкој уметности нема до данас примера, да јс икоме од музичких величина, било старијег било новијег доба, иснало за руком толико савршепо дело.

0 самоме склону, о лепоти нојединих делова — насажа, о дивним прслазима и о утисцима, које човск осећа после овс симфоније, могло би се иисати и причати још дуго и дуго; али бојећи се да наша скромна критика нс буде исте судбине са чувеном критиком једнога 011, знамонитијих критичара, који сс иросЛавио парочито својим познавањем музичких дела, завршујемо ову критику малом рецепсијом самога извођегоа. Извођење јс у главном задовољавало, а за иаше прилике било је чак и изврспо. Једино, што се тиче темна, први дсо је требало још мало лакшс свирати, а трећи „Сељачко весеље", трсбало јс да иде двојином брже. У другом пак делу, у самоме почетку, два чела имају зо1о партију, али се нису добро чула, једно можда због врло рђаве резонанције, а друго што су остали ииструменти били несразмерно јаки. У осталом бас-иартије су се врло слабс чуле за време целога концерта. Од свих делова најбоље изведен 11 дсо, „Грмљавииа — олуја", а по најслабије последњи. Г. Покорни је заслужио нангу похвалу због своје заузимл>ивости, вредноће а и дрскости, јер је за неиуиу псдељу дана спремања изишао ирви пут иред пашу иублику са Вее1ћоуеп-овом Симфонијом. Печорип.

МАТЕРИНО СРЦЕ - ПОКУПЉЕНИ ВИСЕР

Само материно срце може да љуби и уједно паметно да буде. 11 матсрина мудрост наћи ће увск савета, кад сва светска мудрост ис буде га могла наћи. ЕНзе Ро1ко. Ко може матер заменити? Сав стари свет уздилсе материну љубав над очсвом: — и она мора бити велика, ова материна, јер пи саМ отац који љуби не може »амислити себи веће љубави, од љубави своје матере. Никад! Никад није ни једно дете заборавило своју мајку која га је у чистоти и правичности одгајили. Јеаи Раи1. Ако ти сви законици па свету дају за право, а твоја мати има разлога, да нлаче, неираво си учинио. К. Магја Зећиђегк. Очекивање, да неко матсром ностанс, зацело да је најлеише и најважније, од свију очскивања што их имамо. ЕНааћсШ V. 81а §тапп.

Садртај: „Елегија" (аеема). — ,, Свекрва" (насгавак). ■ „На травици ..." (иесма). - ^Двобо-ј и смрт Пушкииа" (свршегак). — „Пирба" (наставак). — „Разоружање"{наставак). — Нелешке из ки>џжевноети и уметности". — „Материно срце". Влаоник и злстун. угкд. : Ст. М. Веселиновић. — Пагна Радикална ШтлмиАРИЈА —