Zvezda

Б. гој 57

3 Б Е 3 Д А

С тр . 455

било. Сумњиво је, да се икада војека појављивала као школа за диециплину. Сетите се само средњег века са његовим вечним борбама или ратова: стогодишњег, беле и црвене руже, тридесетогодишњег итд. Војници тридесетогодишњег рата славили су се својом дисцинлином војничком, али то није сметало војскама Тилија, Валенгатајна и дру гих да буду узорите школе разузданости. Безусловна, ропска послушност према старијем свакад иде упоредо са најг днијим развратом ван Фронта У опшге, грађански ред даје тон и ако јеонјак и сигуран, то је и војска дисциплинована. Римски легиони одликовали су се дисципиином докје она владала у граЦнском склопу Рима и претворила се у преторијанце за време Клаудија, Калигуле итд., а у унутрашњим односима зацарила се разузданост. Садашња Европа, далеко надмаша Е вроиу средњег века односно реда, законитости и дисциплине и подударно с тим садашн.а војска нема ничега општег са дивљим хордама старог доба. Једном речи, војсх^у васпитава грађанско уређење, а не обратно. У осталом ми и у овом случају не ценимо тако много позивање на историју. ДоЗволимо, да је некада и негде била војска расадница дисциплине; но шта нас се то тиче? Сад, у садашњем друштву, где ностоји чврст норедак, закони, сигурна друштвена организација — сад се преместио центар тежине. И што се више буде развијала та друштвена организација у толико ће се више дис циплиновати друштво. Да објаснимо конкретним примером у каквим уређењима ми видимо школу праве дисциплине. У Француској постоје у садашње доба 1500 земљорадничких удружења, која састављају сопственици имања, а поглавито земљорадници, сељаци — или „иеизани", ако хоћете. г Гим удружењима је зрдатак да олакшавају нромет земљорадничких производа, да набављају срества за ђубрење, справе, машине по јевтину цену итд. итд. Комунална удружења (т. ј. селска „соштипа1") спајају се у среска срескауокружна, а окружна у обласна, и најпосле као централни орган, који уједнњава тај огромни савез, ностоји париско пољопривредно друштво. Знајте, да је та колосална организација, та војска сељака, која расиолаже са огромним средствима сгворена одоздо из села, иницијативом самих зем.љорад ника. Пита се да ли би она могла ностојати ма и један дан без поштења, узајамног поверења, строгог односа према својим дужностима, т. ј. без дисциплине у најлепшем смислу те речи ? Наравно да не би, Такве организације, као номенути савез Француских зехмлзорадника -— сведоче о дисциплинованости народа (у грађанском смислу) појавл>ују се саме као праве школе за дисциплину, ред и иоштење. Ето, тим правцем треба да иду и на родни управљачи. Становнике треба преобразити у грађане, стадо — у друштво. У томе је залога реда и мирног развића (нАОТАВИИЈјЈ (ЈЛ)

БЕЈ1ЕШКЕ 113 КЊИЖЕВНОСТИ И УМЕТНОСТИ Концерат у Позоришту. У ниуу концерата ово-годигиље сезоие, ме1>у којима је заиета било и озбиљиијих, једно од нрвих места заузима велики концерат позоришног оркестра, даваи 25. маја ове годинс у Народном Нозоришту. Овај концерат није значајан с тога, што је био тако дугатак; нити јединствен што смо и овога нута, имали част да чујемо „ЗетепаЛе" од госн.одина Браге у новом поквареном издању; на ни по томе што је иозоришни оркестар појачаи неколиким талептовапим снагама. Не. Значај, управо феноменалност овога концерта састоји се у томе, што је на шему изведепа, први пут у Београду — ирви пут иа Балкаиском Полуострову, једна Симфонија Бее1ћоуеп-ова. Концерат је почео тачно у 8 и четврт часа Увертиром Јенковом „Косово". Позориште је било скоро празно, нарочито ложе, и публика је почела долазити тек око свршетка увертире, — ■ Јасан доказ, да смо ми Орби тако пуни аристократских павика, да би устапова Горшег Дома с те стране била потнуно оправдана. Што се тиче увертире, она спада у боље радовс г. Јенка, ма да мотиви не одговарају наслову н.еном. Друга тачка била јс велика фантазија из „Продане Невссте" — најлепше опере чувеног чешког композитора Сметане — чешког Ветовена. — Фантазијаје склопљена из најлепшпх мотива опере, од којих се нарочито пстичу лепотом п оригиналношћу ритма: 7\^гЈап1 ( З ј 4 такт) п полка. Сметана је био у полкама оно исто што и Сћорт у мазуркама ненадмашан. Нарочито је Кна1е својим бурним темном нроизвело необичан ефекат. А певање, које је по својој ирироди пајприступачиијс свакоме, јер говори у исти мах и уху и срцу, и које мора иаћи одзш;а у свакој души? Овога вечсра ;је било веома слабо. Да ли је за пеуспех крив рЦв и ненодесан избор, или мозкда и озбиљнијо околности, темнература и т. д. не знамо. Али је г. Раја ИавловиК имао тако тесап рсдеигот, тако високу крогиу и тако паћеничко лиде, да смо га од срца жалили. Две пијесс за вкгејећ-орксстар „1;0т (1п 1>а1" и „8оп§е (Г атопг аргев 1е Ба1" од 0Ие1-а и 8г1ђи1ке, својом нсжношКу, иријатним мелодијама у Форми валцера и лепим извоћсн.ем. пожњеле су бурно одобравање. Вјењавскова легенда, коју је свнрао г. Ружичка први виолинист позоришног оркестра, тако је стара и тако нозната београдској публици, да не знамо какви су разлози руководили госиоду, која су састављала програм овако озбиљног коицерта, да поред толиких одличних и нашој публици непознатих музичких нроизвода, унссу ове — тако старе и тако познате. Ову је легенду свирао први нут у Београду познатп светски уметник 1Г. ! Оп(1п6ек у згради Народног Позоришта, а доцније јс нзвођена још 3—4 пута од пекојнх наших талентованих дилетаната. Разлог би могао би.ти само тај, да је г. Ру-