Zvezda

(Ј тр . 466

3 ВЕ

3 Д А

И Пери се није доиадала болест њезина. Лстео је сиромах од врачаре до врачаре тражећи јој лека. Ама све беше залуд. Сваки дан је освитао са новим мукама. Било је већ ва искрају зиме. Снег је опет понрашио смрзнуту земљу. ГГера беше отишао стоци, а Мнлица је нешто пословала ио кући. Нера се таман диже са свога местада приђе прозорчићу и провири, а тек неко викну Перу. Милица се одазва — Је ли код куће побра? — Није, браца — рече Милица и изиде на капију те се поздрави с њим и позва га у кућу. — Немам кад. Хгео сам да га нешто запитам, али свратићу после. А шта ми тирадиш? И отпочеше обичан разговор. Она му је милосно одговарала, јер јој то беше ручни девер, Милан Павлов. Нера гледаше кроз прозор, гледаше их обоје како се смеше и разговарају, али разговора није чула. Наједанпут јој нешто сену кроз главу... Срце јој залупа и крв заструја по жилама. Она се насмеја. — Ха! — викну, као да је нешто нашла. И иоче дрхтати... & — А што као не бих! — прошапута кад се мало приталожила. — Чудна ми чуда!.. А како ја трпим и патим, па ником ништа! А ја сам мајка, а ко је она? И шта је она?.. С каквим правом она сме рећи: „он је мој!" ц „ово је моја кућа!" Шта је овде њено ? Од куд је он њен?... Он је мој! Ја сам оно носила, родила, гајила, чу вала и ово текла и стекла! Све је то моје! Нема ту њене сламке, трунке! Све што је њено могла би мува на крилима понети! И, најпосле, нека иде и нска ноеи што је њено а мени моје нека остави! Моје не дам, не да-а-ам! . Учинићу бесебе, али не дам! С Богом, с Богом ћу се тући, а то ли с њом!... . Па стаде ходати по собици стискавајући песнице да су нокти упадали у месо. И који ми је ђаво те сам се тако улежала и оленила! Зар се тако сместа предаги чајној рђи! Нема то више! Пе дам ја!.. Натурила некакве чини па заћорила оног лудака, па еад ја треба да седим скрштених руку и да гледам зло очима! Бре, ја сам ово имање обилазила и чувала ноћу као стражар, па ћу зар умети очувати и своје дете од једве пакоснице и отровнице!.. Па се наједанпут узе опремати, онасивати и чешљати. Око јој оживе и запали се неком чуд новатом ватром, исправи се и погледа на нрозор. Милица је још разговарала с Миланом. — Разговарај, разговарај, пресешће ти! рече кроза зубе и изиде у кујну, приђе огњишту, спотаче угарке и седе. Не потраја дуго, а Милица се врати. Како је смотри, потрча свом снагом њој и узвикну весело:

— А гле мајке! Устала ; — Шта ћу? Додија! — Јеси давно изашла? — Сад. — А ја се задржала с брацом на капији. Звах га у кућу, али, всли, има неког п< сла у мали, па се ће отуд увратити. Нера се осмену. — А што је долазио ? — упи га. — Тражио њега да иду у лов. Вели: попрашио снег, на би вредило отићи мало до шуме. — На шта си му казала ? — Шта сам му знала казати него нека се уврати после. „Још га позива!" иомисли Нера. — „Лепо, лено, снашо! *' — Е, баш ми је мило, мајко, што си се придигла! Не знаш како ми је! Била саа убијена! — Е? упита Нера и погледа јој право у очи. — Бога ми, мајко! „Још се Богом куне!" помисли Нера. — Ја не знам како, али те волим као ро!>ену мај ку! „Како само лаже!" мислила је Нера. У тај мах уђе Пера у кућу. Кад виде магср да седи притрча јој иун радости и нољуби је У РУ К У — Гле, — рече Нера — а ја села на твоје место ! И поче се дизати ду му место уступи, али је Пера благо притиште за рамена. — Седи, молим те! Какво моје место! Ја могу сад сести где хоћеш, само кад је теби боље! Па како си? Хоћеш да једеш што год д . Деде, Милице... Немој још! — прекиде га Нера. - Нисам гладна! После ћемо сви заједно. -- Добро! Баш волим да заједно једемо. Деде, Милице, па донеси отуд и коју вешалицу од оних што сам одвојио. Милица оде радосна. Он погледа за њом и осмену се Нери не измаче тај осмех, али стеже срце па рече: — Како трчи ! — А... вредна је као кртица!.. — Јесте — рече Иера — И добра. — Добра. — И наравна! сгаде Пера хвалити. — Наравна — вели Нера а стеже срце. И поштена. — Поштена... Али гу реч „иоштена" рече Нера тако као да гшта. Перу као да неко изненада онали ша мавом, он скочи и загледа се у матер. — Како то питаш нано? — Ја не пигам, ја велим оно што и ти.