Zvezda

С тр . 48В . ^ 3 В Е

тада... тада ће се извесно знати, шта ће да се ради. У појединости, односно презирања смрти напомоменимо. да то ни.је баш тако ретка појава ни у мирном животу. Нећемо говорити о људима, који су погинули за идеју; показаћемо прстом на историју кспитивања Африке или Аустралије, где је толико смелих људи положило своје главе, или на научењака, који ради на експлозивним материјама или на доктора, болничарку итд. Једна од нојава садашњег живота — безпрекидно растење самоубистава — сведочи нам, да презирање смрти узима нежељене размаре. Понављамо, у културном друштву ниеу потребне војничке врлине, него грађанске, које се могу изразити довољно отрцаном, рецимо, но свима појамном Фразом: служба идеји. Али, рећи ће многи, ако Европа смисли да се разоружа, то како ће јој бити ако дођу какви „нсоглави" из Азије, нпр. и разоре нашу циви лизацију. На ово се може одговорити да „псо глави" догод буду имали псеће главе — нису страшни Могу се по границама поставити мали гарнизони и то ће бити довољно. Кад се они цивилизују, опет неКе грозити опасногаћу; јер неће примити цивилизацују, садагање бајонетима про расле Европе, него нове, мирне. Боље да кажемо, баш у ногледу на некултурне народе, веома је важан вечни мир и разоружање Европе. А ми, ето уносимо међу њих заједно с цивилизацијом и усанршене начине за истребљење људи: они се почињу саблажњавати као сад Јапан. Шта ћеш му, научили смо их уму и разуму, па се сад наслађавамо гледајући у наше дело! 0ад погато смо претресли аргумснте рго 1>е11о окренимо се соп!га ћеПшп VIII Аргумепти иротив рата, — Евроиаким радовима игтребљено 10,000,000 људи, — РазоружмвајуЛа с.нага рата за државу. — Чудповат иатриоттам. Отровапост евроисже а/тмосфере ратом 1879. г. Губџтци у биткама, од 1670. иа до 1870. г. Гаетројетво међупародпих одпошајп, ■)бог ратова. Против ратова устаје све гато је човечјег у нагаој природи: разум, наравственост, симпатија к себи подобноме. .. За рат уста.ју животињски инстикти, које још није могла да изветри цивилизација, наука хуманитарне идеје, велики мислиоци и проиоведници љубави. 1'азуме се. ако се постави питање овакој Форми то ће сваки нрећи на страну човечје природе против животињске Али ова ствар није у томе, гато животињски инстикти од реда вуку на своју страну и и разум и морал и здрави смисао, и јављају се у таквој дебелој љусци, да човека страх хватаСетите се на пр, историје хришћанства; да богме, изгледа да је јасно било речено: „љуби ближњега срога"; а како су протумачили ову зановед Тор квешада и Лојоле Завирите у „творевине" средњевековних аугора. сколастика и тродога у „Де- I

3 Д А 1> рој (>1 монологију" итн. књиге, паћете видети како разум усрдно служи зверским инстиктима. Колико је у самој ствари убијено људи у ратовима, само за време нових европских држава? Не може се подвести под опште правило; с тога ћемо се ограничити само на неколике циФре, које се односе на новију епоху. Од времена ВестФалског мира (1648 г.) па до 1856 године поубијано је у ратовима 8,000 000 л>уди. Од овога рагови велике револуције уништили су 1 ООо 000 људи, сами Наполеонски ратови 2,000.000 људн, кримска кампања иогубила је 500.000 Руса , 30000 Француза и око 200 000 Енглеза. По.сле 1836. г. ратови су уништили сразмерно мало народа: свега око милион и по душа; гакву циФру не можемо да изнесемо. Ирема томе досад је уништено око 10,000.0 1" људи тј просуто 4,000.000 акова крви; а кад би се поређала тела погинулих, то би се сазидала пирамида, која не би била мања од Хеопеове... Као што видите врло пријатно. Шта је то 10,000.000 у сравнењу с целим човечанством: шачица! Врло је добра ствар то сравњење с чо вечанством или вечвошћу и уз то пуна утехе. Вама се десила жалост, непријатности, увреда, вас теше: баталите, све то није нигата у сравњењу с вечногаћу Ово је врло утегано, зар није истина? Ето први — и са свим слаб — аргуменат против рага: он убија много хрипгћанских дугаа и ако ми негодујемо, чувши о убиству једнога човека, то од куда сад да се радујемо унигатењу „десет милиона" људи? Губитак људи није јединствена штета, коју доносе ратови. Рат кошта новаца: Кримска кампања когатала је Европу 6 милијарда динара; рат 1870. године стао је Француску 15милијарда, на ратове 1878. г Русија је потрошила око милијарде рубаља Новац — ствар тековине — но у њему је кристализован рад, живот, крв и нерви народа, тако да губитак милијарда у непроизвод ној цељи не може а да не пробуди сажаљење чак и у оних људи, који нису у опгпте расположени да суде у свему са меркантилнога гледишта. Као што показују ове наведене циФре, расходи на ра тове равњају се са државним приходима за 2 за 3 и више година. Две три године ради и напреже се народ за то да би све плодове свога труда могао да упропасги у једном колосалном рату за неколико месеци. Додајте овоме опустогаавање земље, прекидање друштвених Функција, застој у тргонини и индустрији, крахов глад сву многобројну своту беда, која прати нобедосну војску. Човек је жилав; после опустогаавајућих ка тастроФа, народи се апорављају. Али за колика те катастроФе успоравају развиће народа? Доз валимо чак, да у извесним приликама пожар може „допринети улепшању", да неуспегаан рат, пораз, катастрофа могу пробудити из сна. Веле, да је Крнмска кампања донела користи Русији, јер је открила унутрагање мане. Г1а лепо, у гак вом случају прави пат])иота треба да жели својој