Zvezda

В рој 62

3 В Е 3 Д А

Стр. 491

™ Нијс ништа. — Знаш ли ти да си се нроменио'? — У чему ? — У свему. Но може човек да хе покна. Јуче, тага вели: „прођох поред њега, назвах му Бога, а он ћути као пањ!" Шта ти је V — Онако . . . Замислим се . . . рече он, а кошул.а цепти на њему. — Како то, замислипг се ? . . . Л, гле, шта ти је? Што дршћеш тако? Па га узе за руку и загрли га Али Пери као да се сругаи небо на главу кад му се нримаче лице Миланово, он јекну гнтО игда може: -- Одлази! И груну обема песпицама Милона у прса. Милан се поведе и паде. Л он, као бесомучан, окрете се од њега па јурну као олуј право кући. У кући су Нера и Милица нешто пословале Он паде међу њих као из неба. Лице му онакажено бесом, Ја млатнух! — рече громко. Кога, наоиако?! — реконге обе у један мах. — Па њега ... Милана!. . . — Куку! Зар брацу!? — цикну Милица. — Јесте, брацу! — рикну он, на је потеже несницом по сред темена. Она се заљуља и паде. (НАСТАВИЋЕ 0®) . . А.'—>

МЕЛОДИЈЕ СА СРВШГ ЈУГА П И С М 0 Кад те видо . .. знаеш сама, Таг бејасмо на" „ннзање" (Ово нек је међу нама То неје за писување). У дерту се срце стоии, Мис'о поче да ме мори, Иди па гу шгсмо склопн Сас писмо се лепше збори, И јег ете . .. овај... како. .. Како да ти речем оно'.. . Напис'о сам ете тако И ово ти цисмо дон'о! Па ш'ће ти речем гламно .. За то треба памет, знање. Ти знаш ,.. неје било дамно, Црими поздрав с поштовање!... Алексимад. Мклорад Мс Цетровић«

„НА СТУДЕНЦУ" или ЗБОГ ЈЕДНЕ ЋУПЕ ДРАМА У ТРН ПИНА (1 ЛКВАЉЕМ И НАРОДНОМ ПГРОМ. КАНИОАО Чима-Илија Стаиојони!., глумпи. Л и ц а : Госиодпп РТтгвап фон 'Такова, оеооки судац и иоггнтатш биљежник. — Волта, богат паор и ве.тепоседник. Мати. . Отац. - Она, н.ихова кћи, јуиакии.а драмо. — „Опај леаи", ђепозпато, страно лице вбог кога се угјраво и догодила ова драма. — Папдур. —• Другп иаидур. — Народ, сељаци и сељанке, играчи и свирачи, виите пандура. Догађа се у једттом ттречанском селу. •- Први чин: иа студенцу; Други чин: у судтшци; треГтн чип: у двориитту судском. — Време тсоје год хоћете. Ч И Н И Р в и (Позорнида представља некакво ноље. С деснс и леве стране пекаква шума, над шумом просто небо. Дубина позорнине треба да представља село — у перспектнви; ако не буде било оваког села, онда спустити ма коју другу декорадију — или, још најбол.с, не треба снуштати ништа. — На сред позорнице, пред еамом шаптаони дом, огроман бунар с ђермом. Иред бунаром валов за појен.е стоке. Пред валовом мало узвишење, а пред овим три дрепа од разбијене 1'Уие. 11а узвингењу стоји девојчица од петнаест до шеснаест година, босонога, у кратким сукњама и опуштеним витицама низ лс1,а; руке спустила низа се, грчевито стисла шаке, поглед оборилд земл.и и тужно гледа у разбијсну 1.упу. Моред разбијенс ћуне стоји и друга, само аразна. За време ове неме сцсне у дал,ини се чују гајде. Десно и лево од бунара чује се нозната ратарска несма: „ Шором »,мишина, подигла с,е пратина!* Светлоет . па позђрници дрнешсаста, пред вече је.) појава п1'ва (Она стоји и гледа у ћупу, тто тт.ој се јаспо види да ту стоји од сипоћ. Песма ттрестапе, а .тга се у дал.иии јоп1 по мало чују гајде. К,ад и гајде умувпу, отта ее ка-о тргне, ногледа у небо и дубоко уздахне. Овај у;:дах мора бити тако дубок, да га и они иза кулиса чују.) . Она (уздахне) : Аххх ! аххх ! појава друга Волта, ааори и иаоркиње (излете узрујанп тт занрепашћени на позориицу). Сви: Шта је, тпта је! Шта је то било ? Неки: Шта се то догодило ? Болта: II тта се то могло догодити ? Оиа (болно): Кад сам сино1| овде била и водице заитила... Сви (чудећи се); 0! о! о! Болта: Та не може биттт! Оиа (јоттт тужније): Кад сам овде синоћ бгтда и водице заитила, дође момче цриа ока, тта кољицу лака скока. Сви: Та ие може бити! Болта: К,о би то мог'о бити? Опа: Поздрави ме, зборит' оде: „ Дчј де, селе, малс

еоде!...

Женске: Та то је безобразлтук ! Болта: А нтто ? *1овек жедаи па тражи в<

ч исто врата,