Zvezda

С '1Р. Ш

3 В Е 3 Д А

Б рок 64

М. В. у В. Нлшу ,,Ис.ш)вмл" пс можсмо ш г гам;;ати. Да би одланули срцу и души изволите сс обратити само свсштеном лицу. Милош М. Мих. у С. Шта, зар нам ви још претите и сталним сарадништвом ? Човечс, имајте душе! ,,Отац иа самрти". Није добро. Т. М. В. Ни једна песма није добра. М-ку. Вежбајте се и даље, али та вежбања не зажелите штамнати. М. у В. Ни сав жарки натриотизам не спасава наснату Сетате се само да сте пронашли „да су на Вардару тпхе ноћи", и да вае Вардар себи мами: „Да пијете нектар са таласа шумни", и — сами нресудите. М. А. „Удовица" и остало са свим је слабо. В. Г. Не ваља. 7Ј. у Н. Сажаљевамо несрећри случај шго вам је драга умрла; али то је све што можемо учинити. М. Н. В. И ако је идеја стара ипак је депа. ади је обрада са свим ништавна. — иК — ви(1 у К., Устихотварани бљандави салонски комнлименти немају к.чита сродног са појезијом. 3. К. Радујемо се што сте наш нретплатник, али сс ни најмање не радујемо што нам и приче шаљете.

ОД УРЕДНИШТВА

наш

нас дивљаци Ссверне Америке^ добивши велики лов ; туку и секу колико год више могу, али односе собом само најбоље комаде, тако је некада радио нрвобитни ловац. Ннјстарије пак оружје за риболов била је кост, са оба краја заоштрена. Касније се риба ловила коиљем, које је имало на врху оштру кост, или заоштрено дрво. Затим се већ у лову ночео унотребљавати камени пож, камена сикира, стрела, камени кинжал и др. згоднија средстиа. Цивилизација и первпе болести. — Мссто пута се одговорност за сувремену нервозу света у образованим земљама бацала на нреФињену културу садашн.ега човечапства, која као да сувише нежи свет. Присталице тога мншвења неирестано сс позивају на дивл,а племена, која не знају шта је то нервозност. — Нова испитивања ноказују да то није истина. Чувсни аитроиолог Брентан доказујо, да су нервне болести међу нецивпизованим народима исто тако чеете, као и међу народима образованнм. Ово је потврдио и 1'ас једиим примером. Наиме: у Колумбији, јужно-гмеричгој покрајини, смртност од нервних болести долази за д / 3 чешћс него међу Квропл.анима. Он иринисује нагло развијање нервозе великим променама у начину живота, у навикама и обичајима. Како су Римљани гледали иа занимања. — По ри'мским појмовима земљорадња је била једгчо поштено и илеменито занимање. Ако су Римљани хтели кога да нохвале, говорили су да је одличан земљорадник, примеран домаћич. Жнвот земљорадника сматрао се нобожним. Трговина је стајала много ниже: сенаторима и грађанама било јс шта више забрањено бавити се њоме. Занати, као и свака служба за новац сматрала се еедостој ном римскога грађанина; тиме су се бавили робови и ниже класе и странци. Имеиа и. ирезимена у Ипдији. — У многим индијским покрајинама неиозната је уиотреба имена и нрезимена. Од овога иравила ваља изузети нлеме Марата, где сваки 'иод има своЈе име и иредаје га потомцима као у Евроии. У северном Индустану ностоје имена али за цсло илеме, за велики број људи, кош нису међу собом род, тс с тога не треба узети ни ова имсна као имена Фамчлчјарна. У нокрајинама Јужне Индије обично се пред име лица ставља име места, где оно живи, тако напр: кажу: Карна —Манди—Рао, што значи : Манди—Рао из Карпа. Осим тога у свима документима се ставља поред имена лица и имена места још и имг но оцу. Европљанин, ако не зна Јг.нхова језика, мора изговорити пуну титулу лица, иначе се може десити да каже место имена додатке имену и да га не разумеју. ОДГОВОРИ УТЕДНИШТВА Песнику „Умрле Ателиие". Преварили сте се, наш лист не доноси — носмртве огласе. М. М. свешгепику у М. г 1птајте ви, оче, и дал.е ваше песме вашој нопадији, а нас оставите на миру. Садржај: „Вајка с Иалтиског Мпра" (иесма). —„Попеси ватре! и — ,,, * (иесма). — „Јеленин муж 11 (наставак). — „Манастир Градац". — „Занимљиве снтнице и . „Одговари ц редништва"■ — „Од уредништва". — „Од аЈминистрације". В.1АСНИК И ЗАСТУП. УРЕД. : Ст. М ВЕСЕЛИНОВИЂ, ШтАМПАРИЈА СвЕТОЗАРА НиКОЛИЋА Ог>. И е Н. Б р . 2*

Услед промене штампарије лист није могао изаћи у недељу 27. ов. м. Тај недостатак иакнадићемо чи* татељима у идућим бројевима. Администрација „Звезде" моли еве дужнике, да дугујуће суже на име иретилате до краја овога месеца што пре пошаљу, јер ће у иротивиом случају бити прииуђеиа, да од 10 јула т. г. обустави лист свакоме, који до тога дана не би свој дуг измирио. У исто време моле се иретнлатници „Звезде", којима рок иретплати истиче крајем овога месеца, да претплату за наступајуће тромесечје што пре обнове.