Zvezda

Стр. 516

Н В Е 3 Д А

Бгој 65

ЈЕЛЕНИН МУЖ Р 0 М А Н написао Ђовани Ве^га (наставак) III Отац Чезаров од Алтавиде умро је од аапаљеља, које је добно чувајући мргааву детипу. У поеледњим треиуцима у ватруштини, гледајући околие једио за другим, иромрмљао је: — Јадна моја сирочадв!... Јадна моја сирочади!.... гата ћете сад? Чезаре тада још бегае дете. Срећом, један очев брат, каноник, одважно се нримио старатељства над удовицом и децом. Одмах је отигаао на село, новео парнице, обновио хииотеке и надзирао жетву. Прворо^ени »син бегае једногласно одређен да буде иравник. јер се иородИца неирестано борнла с нев >љом и увек страховала од судског извргаите.ч,а. а сем тога у нровинцији се сматра адвокатски положај као златан занат. У нородицн Дорело нретходио је примером стриц Анзелмо. Докле је учио богословију, вигае ниеаћег му стола внсила је ионовска чита, коју је он ту обесио, да би је увек имао пред очима, као мрнар кулу светиљу, и одиста дотерао је до каноника. Чезаре је требао да нође стричевим иутем. Погато је бно пежан и болегаљив, родитељи су га сматрали за даровита. увијали су га у топле рунце н храннли жуманцетима из јаја. Он је био научар у породици; темел, свих ваздупших кула, гато их родитељи зидаху, кад би у вече, после жеге, селн да се раехладе на тераси, и у мислима стали делити мвогобројној породици велике комаде љива и поља, гато се пза носледњих кућа протезаху. Кад год би снаха добила порбђајне болове и легла у посте.ву етрнц каноник би ходао по иобочној соби и зловољно гунНао, како у тој куКи иема памети. Чезара бегае због његовог слабог здравља заволео, јер та му се слабост чиаила као пеко јемство против оиасиости од жеиндбе и улевала му је наду, да ће синовац, по његовом мигал>ењу, бити паметнији човек. Младић је васнитан готово манастирски. Сваки дан, лети п зими, игаао је он после вечерн.е у цркву по стрица каионика; кад би иадала киша, угали би код апотекара, да гледају како вода лије ииз прозоре. Стрнц би мантију скупио међу ноге, прозборпо бп коју реч с анотекаром или којим другим од грађана, гато би ту стајали наслољени па гатап и ћаскали. На лепу времену изигали би заједно неколико корачаји изван варогаице, лагапо и достојанствено, иоздрављајући н отноздрављајуКи иознанике, који пх срегаху, а сав свет ихје нозиавао Оии заусгављаху очи на сињавом грању маслииових гајева, које је већ вечерњи сутон обавијао, расејаио слугааху ћаскап>е жена на бунару и 1'ласове нпо доиираху нз уличица; разговараху се о оним пољима, којпх иознаваху сваки педаљ, интересоваху се о њихном обраћивању, промераваху иогледом пространа стр-

њигата: иосматраху браздице гато беху ископане за боб и гомилице ђубрета: разговараху о винограду с кога бегае опало лишће и чије чокоКе беше голо измећу осталог околног зелеиила. Кад би догали до обичног носледн.ег места своје шетље, до једне ограде од зида, стрпц би рупцем очистио прагаину са два камека, на опда би ту еели, метиули лактове на колена и управили погледе иа лену долину, гато се протезагае испод љихних ногу. са неколико угаситозелених жбунова и две три куће, нгаарану овдз онде смећим. жућкастим и з^ленказтим пегама, ирорезану уском стазицом, гато се у даљини губила. Механич! и би нратили у мислима кола, гато су ее као ирие тачке кретала и иеколико часова требала. да у дал.ини испред љихнпх ногледа игачезпу; нокаткад учинило би им се да су у тој дугачкој долини под собом чули, с оие страие брежуљака,. звиждање локомотиве, као одјек иеког другог света. Тада би ее свегатеник тргао из евојих сан>арија и тихо се^смегано у себи. Међу тим сунце је тонуло иза магловитог брда, а горе, над њихним главама сијали еу се ирквени ирозори у Фантаетичном осветљењу и прибирали им мисли. Затим би иолако пошли кући с рукама на леђима, придруживгаи се иутем сељацима гато се враћаху дома, терајући иред собом патоварепо магаре или мазгу, а ева звона у варогаицн, гато се протезагае иснод сурог нсба као етадо оваца, звоњаху на Здраву Марију. Стриц каионик сврпуо би јога једном до анотекара, где би несумљиво затекао нотара, виценретора и кога другога иозианика. Ту би ее разговарали о евојим иословима и о пољским радовима. Чезаре је могао да ту оетапе до један сахат*) ноћи и да слуша те њихне разговоре. Чим би зво :о зазвонило, ои би рекар лаку ноћ другатву и отигаао кући, где су сестре у мраку на тераси седеле п са сусеткама на сокаку ћаскале. Он би узео свећу и отишао у своју собицу да учи. Доцније би се чула I звека судова и шум других домаћих снрава. И свако вече, у исти час, видела би се на прозору преко пуга еветлост код суседа, који седаху за вечеру. Утицај такве младости на такав мек темиераменат бешо развио вервозну осетљивост, нреичт.еност осећаја, који су очигледиим жпвотом, етрогом црквеном дисциплином уједно улеваии и учвршћивани. Доп Анзелмо је хтео ноднети еваку жртву, само да његов синовац буде адвокат. Револуција од 1860 бегае дискредитовала свегатенички иозив, а стрпц капоник је био наметап човек, који је ствари гледао . онакове какве су. Сад му се нравнички иозив донадао боље но и један други, једпа врста иопа без мантије, који код куће иеноведа, који се за нежна шггања савести скуно наплаћује, који се после подне са синдиком и претором руку нод руку гаета, а сви га поздрављају титулом адвоката. од које титуле су вам чисто пуна уста. За љубав те ваздунгне куле мајка га је опремила иа универзитет у Наиул,, иегаке, за колима.

*) Значи један сахат но заласку сунчеву. Превад.