Zvezda

Врој бо

3 В Е

С тр . 5' 7

која су му возила иостељу и преврнут сто, а сестре неК беху ослениле шијући му опрему као да 1)е да се жеии. У Напуљу је Чезаре са четворицом својих другона узео стан за тридесет и нет динара и седамдесет и иет иара, тако да је на сваког долазило по седам дипара и неколико иара месечпе кирије. Ти разломци били су сваки пуг повод за сг,а1,е. кад год би за време ручка стали сводити рачуне. Сваки би тада чврсто стегао нод мишку свој комад хлеба, да га којп други пе би у расејаности загризаб. У дворишту исте ку1>е. иреко иута од ђачког стана, били су прозори сињориие Јелене, и сваки иут кад би се ђаци тако иосвађали, цела нородица истрчала би иа терасу, госиођица са нодругљивим осмејком, отац с кадмвеном капицом на глави а служавка са судопером у руци, па чак и мама би кад и кад помолнла кроз жуКкасте завесе своје бледо скромно лице. Та породица имала је врло велику важпост у очима ђака, што су илаћали седам динара и неколико иара кирије и један од дру:ог крали хлеб. Девојке су васиитане, као да 1>е се удати за прин- • чеве. Бшие иута чуло би се како па тераси ћаскају еиглески и Француски; свирале су на иијаиоФорту, као да целог свог века иеће нишга друго радити, и овда опда износиле би на ирозор на сушеље слике, које су из даљине врло дивно изгледале. ГГа ипак старија сестра имала је тридесет и две године; а сиљорнна Јелена, која је читала романе, кад не би свирала, гледала би на улици и тераси око с^бе, неће ли сматрити личпости из романа, које ће јој ионудитп руку н срце и кола у која су унрегнута четири коља. Кад год би дамз у финим хаљипама излазиле у шетљу, ђаци би се скрили иза завеса и гутали нохотл.ивим очима леие нииелице сиљорине Јелеие, која би на врховима нрстиј у ирелазила нреко Глатног дворишта и рукама уздигла скуте од хаљине. Докле су другови своје дивљеље изражавали мало сурово, као сељаци, који хо^е свој уд"о па богатом тргу живота, Чезаре је био једини, који се држао повучено и нристојно, јер он се беше у свом манастирском васиитању навикао да иоштује друштвене сталеже. Он је из детињства живео у оној иристојној сиротињи, што премазује сивом бојом цео живот и неумољиво управља сваким кораком, што нридаје велнку важност богаству због непре.станог и мучног контраста између онога што јесте п што се чинн Ои "е знао, шта то значи у наланци се звати доп, недељом носити цилиндар, сестрама иабавити рукавице за цркву, знао је, шта стаје лепа шетља у ципелама и колико вреди један дан за ђака. Тако је он радио као савестан надиичар, који неће да краде своју надницу. Кад би се даме нреко пута иозно у вече вратиле кући, увек би виделе на његовом прозору свећу и отворене књиге ј на столу. Он је »нао да треба луцати и лунати главу, док се постане доктор.

Једино разонођење беше му у вече, кад би његови другови отишли да освајају срца служавкн у суседству, што би се наслонио на нрозор н мислио на своје сестре, које та:д с терасе са сусеткама ћаскаху, и на мајку, која му је па растанку кришом тутнула нет динара у шнаг. ГГусто двориште било .је тихо и суморно, са три стране затворено црпкастим зидовима, на којима нрозори беху сви зазидати, од 1848 откако је разрезат иорез на отворе, те тако нретвореии у слепе. По ороњеним зидовцма не беше иикакве узвишице, осем ироФилних корнцжа, низ које се још од старинских олука спушташе једна блатна линија. Иа другој страни уздизаше се неки стари црквени зид, избушен као какав голубииак, с великим ирозором под врхом, кроз чија разбнјена прашињава окиа лоиираше бледа светлост лампн н мемљиви подрумски задах Кад би се смркло. једно разбијено звОно што је висило између четнрп ступа, што служаху као звоиик и тамно се уздпзаху у с.утону звонило је АнђелуС, ширећи .мрачним дворптитем неку још неутешнију осаму. бону жел.у са малим родним местом, за часовима, у које се дома у уличици свећа за свећом уналлгваше. У то доба свако вече је дон ЈГиборијева служавка заиал.пвала ■ свећу и остављала је у празном нредсобл.у. к]>оз коју се разлегаху весели звуци Јелеипног пијано<Ј-орта или девојачки гласови. Дан, кад је Чезаре иолагао свој пспит. би > је за све суседе један велики догађај. Каиије су се мо])але широм отворити, да у 1,у кола, која ће одвести каидидата у. Фраку и белом окбвратнику Глас је ишао од балкона до балкона. Тако су денојке дознале да млади11 џде да полаже адвокатскп пспит — чаробна реч, која је оцу с кадивеном капипом измамила реч: —■- То ,је данас каријера, која водн свему. Ко зна? можда у том младићу има материјала за министра. А мама, дона Апа, иришаиуће Јеленп : — Сада, с белим оковратником, не изгледа бага тако рђаво. ГПта велиш? Кад је настало лето, госпођица Јелепа појавл.иваше се често на балкоиу с ромапнма, песмама н сликама. Доста иуга села би норед ње и сестра. да на пољу ради, и ћутећи гледала би у своје илетивО. Мајка се не иојављиваше нпкад. а дон . иборио, кад год би видео Чезара крај ирозора како мирно седи и марљиво учи, машпо би се за каппну и поздравио га. Није потрајило мпого, а они су се ночелп сретатн на пол.у ка I би одлазили у град пли долазнлп из града, и том би приликом ма нод каквнм изговором измењали неколико речи. Тако п1)зше мало но мало, и једнога дапа — девојке су ишле оборених очију напред уз стеиенице рекоше родитељи младом човеку, ако бн имао вољу да пх посети, кад би му то његов адвокатски поеао допустио, они би врло ради били да га као суседа внзе у својој кући. Девојке су прнлично даровите за